Договор пред поноћ

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Блокада је трајала само 40 минута!

У политичкој драми која је на Капитол хилу окончана само сат пре поноћи, две политичке партије, демократе и републиканци, уз активно учешће главног носиоца извршне власти, председника Обаме, постигли су начелни компромис око буџета за 2011, чиме је избегнута велика криза владе, која би у супротном остала без финансија.

Фискална блокада је у моменту када је окончан календарски петак и започела субота, формално ступила на снагу, али је окончана када је, после Сената, компромис 20 минута касније, у 0.40, оверио и Представнички дом. Практичних последица 40-минутног фискалног застоја није међутим било.

Да договор није постигнут, 800.000 од укупно два милиона запослених у федералној влади би од јуче били на принудним одморима (без надокнаде), што би значило и затварање многих државних служби и велику економску штету.

Два конгресна дома су у ствари гласала о продужетку финансирања владе за само још шест дана, до идућег четвртка, докле би, према очекивањима, требало да се коначно изгласа државни рачун за фискалну годину која је почела још 1. октобра 2010.

Ово је био седми пут да изгласава привремено финансирање Обамине администрације, због спорења између две америчке партије око тога колико држава сме да потроши. Према постигнутом компромису, од онога што је тражила Обамина влада, скресано је 37,8 милијарди, што је, мада велико у апсолутним бројкама, веома мало у релативним.

Укупна буџетска свота била је наиме пројектована на 3,820 билиона (хиљада милијарди) долара, при чему је дефицит – разлика између прихода и расхода у државној каси, био планиран на 1.650 милијарди. То практично значи да је тешка политичка битка вођена да би се уштедело само мање од један одсто државних издатака. (Амерички бруто национални производ за ову годину је пројектован на 15,3 билиона долара)

Па ипак, Обама је изјавио како је ово „највеће кресање годишњих расхода у историји”. Истицање ове чињенице са његове стране звучало је мало чудно, јер је то био изнуђени уступак, па је на једном ТВ каналу то оцењено као парадокс: да се неко хвали што је имао лош дан.

Више него паре, у питању су били политички принципи. Републиканци, поготово њихових 87 нових конгресмена изабраних прошлог новембра на платформи „смањивања владе”, морали су да својој бази, у којој доминантни утицај има конзервативни покрет „Чајанка”, покажу да држе реч. Демократе су пак биле принуђене на уступке да се не би створио утисак како их није брига за фискалне проблеме земље.

Због тога се може рећи да је конгресни трилер завршен уствари без правог расплета. Републиканци су добили неку бројку буџетских уштеда, али су морали да, приврмено бар, одустану од свог захтева да се то постигне елиминисањем неких социјалних програма као што је финансирање једне организације која сиромашним женама обезбеђује абортусе, као и програма контроле индустријских гасова у оквиру Обаминог плана за борбу против климатских промена.

Надвлачења виђена протеклих дана на Капитол хилу само су међутим најава још тежих политичких и фискалних битака које предстоје. До четвртка прво треба усагласити детаље овогодишњег буџетског рачуна, што ће у први план опет ставити старе контроверзе. У мају ће на дневном реду бити гласање о томе да се подигне лимит до кога држава може да се задужује: постојећи, који износи 14,29 билиона долара.

А онда следи борба око буџета за фискалну 2012, која почиње већ 1. октобра. Републиканци су већ изашли са својим нацртом овог документа, чије бројке најављују потпуно елиминисање ионако скромних елемената социјалне државе у Америци.