Западњачком технологијом бране власт

Немири на Блиском истоку су још једном нагласили улогу компанија са Запада у помагању цензурисања и филтрирања информација на Интернету. „Водафон” је претрпео велике критике због помагања при искључивању Интернета у Египту. Подружница „Боинга” „Нарус” наводно је умешан у снабдевање египатских власти технологијом за дубинску шпијунажу.

У новом извештају Иницијативе за отворени Интернет, чији су аутори Хелми Номан и Џилијан Јорк, наводи се „употреба софтвера произведеног у Америци и Канади у сврху провладиног филтрирања на Блиском истоку и северној Африци”.

Аутори су открили да „девет земаља у региону (Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Оман, Саудијска Арабија, Кувајт, Јемен, Судан и Тунис) користе програме направљене на Западу ради блокирања друштвених и политичких садржаја којима на Интернету није могло да приступи више од 20 милиона корисника”.

Већина ових програма са Запада се користи за заштиту грађана од порнографије и „непожељних” садржаја „попут сајтова који дају скептичан поглед на ислам, секуларни и атеистички дискурс, сексуалне односе, ЛГБТ популацију, сервисе за заказивање састанака” – али често завршавају као филтери за опозиционе медије и сајтове.

У извештају се даље наводи: „Уколико се не води довољно рачуна, технологије намењене за заштиту деце могу бити искоришћене за масовну политичку цензуру која погађа милионе људи.”

Ове компаније не пружају само технолошку инфраструктуру, него и приступ листама које категоришу милионе веб-адреса у сврху филтрирања. Овакви програми су најчешће коришћени да помогну родитељима, школама и радним организацијама, али се касније могу употребити да олакшају филтрирање информација на нивоу државе: Кад се инфраструктура постави, цензори треба само да активирају програм и изаберу категорије које желе да цензуришу.

Погрешна категоризација садржаја је уобичајена. На пример, у Јемену је Иницијатива за отворени Интернет открила да је Вебсенс, софтвер за филтрирање стациониран у САД, блокирао њихов сајт јер га је категорисао као „Прокси анонимајзер”, програм који маскира адресу клијента. (Касније је препознат као „образовна институција” и одблокиран.) Блокиран је и блог Џилијан Јорк након текста под називом „Цензура секса у арапском свету”.

У извештају се добро примећује да се „досад у јавности недовољно дискутовало о употреби западњачких технологија за филтрирање информација у корист јавности”.

С обзиром на инсистирање САД на важности Интернета доступног у целом свету и узимајући у обзир новац који издвајају за то, кроз Стејт департмент и ББГ (надзорни орган задужен за међународне корпорације Радио Слободна Европа и Радио Слобода), чудно је да компаније из исте земље не поштују сопствену политику. Сједињене Државе посредно плаћају програме за маскирање адреса да помогну грађанима широм света да заобиђу заштиту чију производњу помажу америчке компаније.