Како се перу Ескобарови коњи

Милијарде покојног колумбијског цара кокаина Пабла Ескобара оплођују се на најбизарнији начин. Откад је вођа медељинског картела усмрћен (1993) множи се крдо афричких нилских коња који харају сливом реке Магдалене у близини Медељина.

Аутор документарца „Паблови нилски коњи”Антонио вон Хилдербранд до суза је насмејао публику када је недавно на фестивалу латиноамеричког филма у Картахени приказао какву све штету праве одбегли сисари из зоолошког врта Пабла Ескобара. 

Чим је убијен, Ескобарову хацијенду Наполес конфисковала је држава заједно са богатим зоолошким вртом састављеним од егзотичних врста. Идеја је била да се благо нарко-трафиканта искористи за опште добро у едукативне сврхе. Али парк је готово одмах почео да пропада. Из зоолошког врта избегле су неке животиње, међу којима су мужјак и женка нилских коња својевремено пренети из Африке једним од Ескобарових авиона.

Данас крдо од тридесетак нилских коња тамани све пред собом: усеве, живинарнике, стада, куће и људе. Прави хорор настаје у овој истинитој басноликој причи када вођа крда из својих редова избаци ривала или ривалку. Одбачене животиње немају коме да се придруже, јер у Латинској Америци ова врста сисара никада није ни живела. Отпадници се претварају у права чудовишта и постају још агресивнији. А друштва за заштиту животиња дижу невиђену грају, на домаћем и међународном терену, ако се неко усуди да крене у лов на „слатка здепаста створења”.

Хилдербранд, кога су родитељи у време Пабла Ескобара изместили из Колумбије, када је у његовој школи подметнута бомба од 80 килограма, указује на подударности између нарко-кумова и нилских коња: кад лидер остари, други преузима његову функцију и убија супарника, као и код нарко-кумова. Ганг нилских коња убија сваког ко им препречи пут. Параноични су као и нарко-разбојници. А ако га (нилског коња) ипак ликвидираш, никоме се у Колумбији то неће допасти. „Окружени смо нилским коњима, има их све више, и морамо нешто стварно да урадимо”, наравоученије је вон Хилдербранда.

У Мексику, „главни коњ”, Хоакин Чапо Гусман, вођа Синалое картела, још је жив и активан. Омча се стегла пре неколико дана када је са 500.000 долара кеша и пола тоне кокаина ухапшен таст Чаповог сина, главни перач новца („економиста и благајник”) у организацији Синалое.

За нарко-новац у Мексику постоје најразличитије веш-машине. Између Чијапаса на југу и Соноре на северу, на граници са САД, у земљи сомбрероса, према истраживању из маја 2010. које је обавио часопис „Просесо”,центрифугира се 40 милијарди долара годишње.

На том путу много новца се пере на класичан начин: изградњом цркве –чиме се по веровању нарко-кумова испира и душа. Тврди се да је широм Мексика никло и до шест хиљада богомоља захваљујући нарко-доларима, и да су католички свештеници на локалном нивоу спремни да благосиљају своје добротворе.

Фудбал и турбо-фолк су такође умрљани нарко-доларима. Куповина и препродаја играча врши се транснационално између Мексика, Парагваја, Колумбије, Аргентине…У тим надуваним трансакцијама добар део опраног новца иде на рачуне наркоса. Кад се неко успротиви, или покуша да за себе задржи део колача, лете главе.

У недостатку других начина, влада председника Фелипеа Калдерона решила је да економски потпомогне оне који би проговорили о кретању нарко-новца и њиховим власницима. Формула је објављена у мексичком службеном гласнику ове недеље: онај ко „пружи истиниту и корисну информацију и помогне да се открију средства или некретнине повезане са илегалним трансакцијама”, моћи ће да добије у своје власништво и до 25 одсто вредности конфисковане имовине. Подаци се могу доставити лично, али ће се приматии телефонски или преко електронске поште. Специјална комисија за конфискацију одлучиваће о квалитету информације, и према томе мерити постотак добити.

Власти у Мексику надају се да ће тако бар донекле спречити размножавање карипских чудовишта попут оних која харају Колумбијом као заоставштина Пабла Ескобара. И њему сличних нарко-кумова.