Фејсбук револуција у бурету барута

„Фејсбук протест” под називом „Четврти април, омладина узврћа ударац” одржан прошле недеље на Тргу Републике није окупио 3.000 младих колико их се огласило да ће доћи, већ десетак пута мање. Организатори протеста су остали анонимни, инсистирајући да немају везе ни са једном странком. Повод окупљања је дубока криза која је погодила младе и незапослене, оне који имају несигуран посао и којима је отета шанса за квалитетно образовање и бољу будућност, како су образложили.

Поруке за долазак на протесте нису помогле ни у Хрватској. Само 75 грађана и неколико случајних пролазника било је на перформансу „Оставка” одржаном у Загребу. Хрватски медији подсећају да је не тако давно било и 10.000 људи и закључују да жар јењава и да грађани не протестују јер сумњају у промене.

Према неким истраживањима у Србији има преко два милиона налога за друштвене мреже, а у тексту са портала Медијске документације Ебарт, каже се да је окупљање младежи у Београду деловало прилично декларативно: „То што су заставе и пароле обојили скуп анархосиндикалним порукама има мало везе са стварношћу. Грађани Србије су, изгледа, подједнако незадовољни активношћу и власти и опозиције да би изашли на улицу као у Египту ношени позивима преко Твитера или Фејсбука. Постојање снажне опозиције, зачудо, много више ограничава политички утицај друштвених мрежа од тајних служби. Јер, свака озбиљно организована опозиција рачуна да освоји власт на изборима а не на улици.”

Далибор Петровић, социолог, каже да је Фејсбук средство, односно лакши начин организовања. „Он је специфичан јер се преко њега лакше може координисати, пошто су медији у неким земљама контролисани. Фејсбук нема уредништво и информација је доступна свима, али мора да се види и онда се умножава као грудва снега када пада низ брег.” Петровић мисли да проблем није био то што неко треба да „потегне неки пут”. „Имамо много различитих протеста и важно је коме се ова група обратила. Није била ефикасна као што је то било у Египту, Либану или Тунису. Из тих земаља су до нас дошле праве слике са протеста и обични људи су били извештачи захваљујући Фејсбуку.”

Стручњак за социологију комуникације каже да Фејсбук не може да иницира промене у друштву јер је то алат а не кључ. „Фејсбук је средство за организовање и ако проблем није горући тешко ће помоћи. Али, ако је проблем горући може бити окидач уз још неку акцију. Преко њега се могу пласирати информације нарочито у друштвима где је то немогуће преко медија. То је процес који се неће зауставити.”

Милан Николић, социолог, каже да се „Фејсбуку као новом начину комуникације даје превише значаја. Важнија је социјална енергија и потенцијал. У неким арапским земљама, Хрватској и Црној Гори протести су организовани преко Фејсбука. Ако је група озбиљна и смс-ом поруке могу да се шаљу на више адреса.”

Николић објашњава да су важни елементи каква социјална енергија стоји иза тога, који је социјални профил групе, какве идеје пласирају и колика је дисциплина. „Преношење информација није најважније. Томе се посвећује велика пажња. У земљи јесте велико социјално незадовољство, а ово је уски слој младих људи који иде на друштвене мреже. Њихов социјални набој је мали. Истина је да је много незапослених, питање је колико радно способних има посао, перспектива је таква да се не види светло на крају тунела, а ЕУ је на дугом штапу. Млади нису за изборе иако не мисле да је власт добра, али мисле да ће доћи још гори. Влада незадовољство и конфузија. Буре барута постоји, али не знамо одакле ће да стигне искра.”

Срђа Поповић, предавач на ФПН- у и директор Центра за примењену ненасилну акцију, сматра да Фејсбук има своје предности и мане. Као учесник „Отпора” он подсећа како су 24. септембра 2000. године слали поруке преко мобилних телефона. „Има три разлога због којих су нови медији интересантни. Први је што ствари чине бржим и јевтинијим. Раније се позивало фиксним телефонима и лепили су се плакати. Други разлог је што умањује утицај државних медија, што је важно, јер су у неким земљама медији контролисани. Нама је требало седам година да се ослободи Студио Б. И трећи разлог је што се брже учи. Сада је приручник за демонстрације на интернету.”

Поповић каже да људи који ове протесте називају Фејсбук протестима греше. „И ’Отпор‘ је био без видљивог вође, али ако немаш вођу морају постојати елементи групног идентитета, као што је то имао хипи покрет или покрет за слободну љубав. Еколози се сада препознају по колима која возе и по томе што неће да узму кесе по самопослугама. Лидери су извикани у Србији и зато се прави групни индентитет. Тако је Мубараку узета држава.”

Поповић подсећа да је акција око платана на Булевару краља Александра почела на Фејсбуку и да су брзо следили перформанси, састанци, акције. Да није тако било, да је цела прича остала само на Фејсбуку прича о платанима би била игнорисана. Поповићев закључак гласи: „Фејсбук је врло удобан за показивање политичког става. Он јесте јако користан у затвореним друштвима. Али, код нас не може да се направи Фејсбук група и да 50.000 људи изађе на улицу”.

---------------------------------------------------

Хрватско искуство

Филип Ерцег је у часопису „Нови пламен” анализирајући искуство хрватске Фејсбук „револуција“ закључио:

– протест је започело двоје-троје људи, нарастао је на 10.000 и спласнуо на десетак,

– нико није успео да постане лидер протеста иако је Игор Пернар урадио све да би то био,

– протест су користиле сасвим различите групе:навијачи, ратни ветерани, опозиција...,

– једини заједнички циљ протеста јестерушење власти ХДЗ-а,

– анархистички став протестаната спречава ефикасност демонстрација,

– Фејсбук протести могу бити успешни ако имају потпуно јасан програм и штаб који ће усмеравати протесте