Лифт се откачио, четворо повређено

Само сплетом срећних околности нико није изгубио живот у несрећи која се јуче по подне, нешто пре 16 сати, догодила у Гандијевој улици број 73, у новобеоградском Блоку 64, када се теретни лифт пун људи суновратио са седмог спрата и "закуцао" у подрум зграде. Наиме, само који минут пре несреће Предраг Јечменица, станар ове зграде, сишао је са својим кумом Милорадом Бајагићем испред улаза да сачека екипу Хитне помоћи, која је требало да стигне, по позиву његове мајке. Затим су заједно с лекарком, техничарем и комшијом ушли у лифт и кренули ка осмом спрату на којем станује породица Јечменица. Комшија који се налазио са њима у лифту изашао је на седмом спрату и у тренутку када су се поново затворила врата лифта, уместо навише, кабина је почела да се враћа ка приземљу.

– До петог спрата је лифт ишао заиста полако. А онда је подивљао, као да је неко пресекао сајле. Почео је страховито да убрзава и једино што сам успео да видим то је да се бројеви на дисплеју мењају невероватном брзином. Кум и ја смо махинално чучнули и само ми је кроз главу прошло – готови смо. Докторка Хитне помоћи и њен техничар су, нажалост, остали да стоје. После тих неколико секундни лета, кабина је свом силином треснула о тло и одскочила таман толико да се заглави између подрума и приземља. Нестало је струје, чуо сам докторкин јаук и у том мраку видео како техничар, у грчу, пада на под. Он је сломио леву ногу, а она је повредила кичму. Кум и ја смо покушали да отворимо врата, али нисмо могли. Покушали смо и мобилним телефонима да позовемо помоћ, али није било домета, доле, у рупи. Лупали смо и дозивали колико смо имали гласа, да би нас тек после неких десетак минута чуо један комшија, који је и успео да отвори врата кабине са спољне стране. Нас двојица смо успели да изађемо, али докторку и техничара, због повреда, нисмо ни могли ни смели да провучемо кроз тако узани пролаз, између зида и врата лифта. Докторки смо под главу подметнули некакву торбу да јој барем мало умиримо болове док не стигне друга екипа Хитне помоћи и ватрогасци. То чекање ми је, чини ми се, било најгоре. Чујем јауке и запомагање из кабине, а не могу ништа да учиним. Дошли су овде да пруже помоћ мојој мајци, а сада немоћни чекају да неко пружи помоћ њима... На срећу, Хитна помоћ и ватрогасна екипа стигле су заиста брзо и извукле их. Тек сам тада постао свестан шта се заправо догодило и како је све могло да се заврши – говори Предраг Јечменица, још стојећи крај врата смрсканог лифта.