Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опет на вратима ММФ-а

Опет на вратима ММФ-а
Вашингтон: новац није услов за реформе Фото Танјуг

Премијер Мирко Цветковић, потпредседник владе Божидар Ђелић и гувернер Дејан Шошкић закуцаће крајем ове радне недеље на врата Међународног монетарног фонда у Пенсилванија авенији у Вашингтону. Тамо би на пролећном заседању ММФ-а и Светске банке требало да разговарају и о евентуалном новом аранжману из предострожности. То не подразумева додатно задуживање земље, већ само саветодавну и стручну помоћ од ММФ-а.

Такав аранжман, из предострожности, нови је програм, настао као одговор на светску финансијску кризу, који ММФ од прошле године нуди земљама чланицама. Могу да га затраже оне земље које немају унутрашње економске ризике, али с обзиром на то да тензије на глобалном нивоу још постоје, овај аранжман пружа заштиту од евентуалних спољних шокова и непредвиђених ситуација. То значи да су земљи на располагању одређена средства која не мора нужно да позајми, већ само у случају непредвиђених околности. С једне стране, такав програм са Фондом креаторима економске политике пружа додатну сигурност, док с друге стране повећава поверење потенцијалних инвеститора и помаже земљи да лакше приступи тржишту капитала.

Од земаља у региону у сличан аранжман из предострожности са ММФ-ом недавно је ушла Македонија. Тамошње власти потписале су споразум са Фондом на две године, а услови које треба да испуне углавном се односе на ограничење минуса у државној каси, али и на регулисање нивоа до којег држава може да се задужује.

Упућени кажу да ће уколико Србија уђе у преговоре са Фондом кључна реч бити реформе, јер је пред нашом земљом доста дуга листа незавршених послова. Прво, ту су такозване структурне фискалне реформе које би помогле повећању ефикасности државне администрације, односно јавног сектора. Такође, уследиле би и реформе које би помогле раст и развој приватног сектора. Конкретан план активности зависиће и од приоритета владе и наравно тока преговора, објашњавају стручњаци.

Крајем прошле радне недеље Србија је и званично ставила тачку на седму рунду преговора са ММФ. Том приликом Борд директора ММФ-а констатовао је да су макроекономски показатељи повољни, упркос чињеници да је инфлација у порасту.

– Биће неопходно применити болне политичке реформе како би се осигурао развојни пут српске привреде – саопштио је тада Доминик Штрос Кан, директор ММФ-а.

То подразумева решавање проблема превеликог јавног сектора, наставак започете пензионе реформе, рационализацију пословања јавних предузећа, али и побољшање пословне климе у земљи.

– Власти су досад успешно одолевале притисцима за повећање јавне потрошње. Задржавање расхода у планираним оквирима и у складу са фискалним правилима, која су унета у закон, од кључне је важности за одрживи економски развој земље – упозорио је Штрос Кан и подсетио овдашње власти да треба да усвоје Закон о споразумном финансијском репрограму дугова.

А. Николић

-------------------------------------

Благи раст незапослености

Незапосленост ће у Србији и у току 2011. године, али и 2012. године наставити благо да расте. Ово показује најновији извештај Међународног монетарног фонда који је јуче објављен у Вашингтону. Према процени стручњака ове финансијске институције, незапосленост ће до краја године достићи ниво од 19,6 одсто, да би до краја 2012. године износила 19,8 процената.

Када је о ценама реч, ММФ очекује раст инфлације од 9,9 одсто, да би следеће године она била преполовљена на 4,1 проценат. Међутим, у београдској канцеларији ММФ-а објашњавају да ова прогноза није у супротности са пројекцијом Народне банке Србије, јер је у извештају реч о међугодишњој инфлацији.

У извештају се процењује да ће раст економије у Србији ове године износити три процента да би догодине бруто домаћи производ био већи за пет одсто.

А. Н.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.