О „Трепчи” са Србијом

Привремене власти у Приштини неће моћи да приватизују „Трепчу” а да претходно о томе не разговарају са Владом Србије, речено је јуче „Политици” у Министарству економије и регионалног развоја.

Привремене институције у Приштини намеравају да приватизују металуршки комбинат „Трепча”, по систему јавно-приватног партнерства и давања концесија, пренеле су агенције. То би се учинило као што је урађено са аеродромом Приштина, давањем концесије на 20 година.

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић апеловао је на представнике косовских институција да одустану од најављене приватизације „Трепче”. У изјави Танјугу он је рекао да је приметно да приштинске институције у последње време журе са потезима који ће по природи ствари бити предмет преговора у Бриселу, како би себи створиле бољу преговарачку позицију и да у том светлу треба гледати на најављену приватизацију „Трепче”.

„То је, рекао бих, стварање боље преговарачке позиције, али може имати штетне последице, јер ће се сваком оваком потезу српска страна супротстављати. У атмосфери конфронтације не могу се наћи добра решења”, рекао је Ивановић.

Кад год би у протеклој деценији Приштина посезала за својином у јужној српској покрајини, званични Београд је јасно стављао до знања да ће се Србија борити за своја права и своје власништво на Космету.

„Управо питање права власништва и имовине биће предмет разговора и дијалога који нас чека у најскорије време”, указао председник Србије Борис Тадић поводом последњег уништавања опреме Телекома „Србија” на КиМ, крајем септембра прошле године.

Србија, поред осталог, на Косову и Метохији има непокретну имовину коју су њене државне институције процениле на око 220 милијарди долара. Толика је укупна вредност непокретности на које право полаже држава, њена привредна и јавна предузећа. Приватна имовина више од 30.000 српских породица, које су протеране по доласку међународних трупа 1999. године, вреди најмање четири милијарде долара.

Упркос противљењу Владе Србије, са којим су упознате и институције међународне заједнице, Цивилна мисија Уједињених нација на КиМ (УНМИК) од 2002. године је спроводила приватизацију друштвених фирми. Неопходност приватизације на КиМ српска влада није оспоравала. У својим апелима упућеним Мисији УН у јужној покрајини, Светској банци, Комисији Европске уније и другим међународним факторима, тражила је да се поштују важећи међународни стандарди заштите својине и поверилаца. Укључујући и права избеглих Срба и других који су били запослени у тим предузећима.

 – До 31. марта 2010. године на Космету је укупно приватизовано 545 друштвених предузећа – каже Веселин Кочановић из Министарства за Косово и Метохију. – У косовски Приватизациони фонд прикупљено је више од 460 милиона евра. У 95 одсто случајева купци су Албанци. Према првобитном плану Косовске приватизационе агенције, преостало је да се приватизује још неколико стотина фирми. Већина их је на северу Покрајине, у местима са већинским српским становништвом. Међу њима је РМХК „Трепча” и комплекс хотела и скијалишта „Брезовица”, као и јавна предузећа. КПА је проценила да њихова вредност премашује две милијарде евра.

У такозваним бечким преговорима 2006. и 2007. године, који су претходили Предлогу свеобухватног споразума за решавање статуса Косова и Метохије специјалног изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, најмање се разговарало о имовинско-својинским питањима, указао је у изјави за наш лист Александар Симић, члан нашег преговарачког тима.

Симић наглашава да УН нису имале мандат да мењају својинска права на Космету, што је досадашњом приватизацијом учињено. Специјални изасланици УН су спроведену приватизацију представљале и оправдавале као посебан вид управљања имовином, јер је реч о дугорочном закупу на 99 година, али је фактички то била приватизација. Србија је у старту била против тога, али тај процес није заустављен.

А. Микавица