Београд као држава

Главни град Србије требало би да постане метрополитенски регион са свим значајним надлежностима, од пореске управе преко урбанизма и водопривреде до комуналне полиције. Ипак, то ће се догодити само ако би Скупштина Србије усвојила закон о граду Београду чији модел су јуче представили стручњаци "Палго центра". Ова невладина организација израдила је модел закона који би, према речима професора Златка Стефановића, учинила да по овлашћењима Београд има статус између општине и покрајине, односно републике.

– Нови и стари устав, као и Закон о локалној самоуправи помињу закон о Београду, а ниједан предлог тог акта није до сада урађен. Министарство за државну управу и локалну самоуправу тврди да постоји њихов предлог закона, али га досад нико није видео. Циљ нашег модела јесте да уреди положај Београда и његову унутрашњу организациону и структуру градских и приградских општина. Нажалост, ни нови устав није прописао положај градских општина, што је учињено у овом моделу. Осим тога, значајне новине су увођење комуналне полиције, омогућавање граду и општинама да имају своју имовину, као и организовање пореске управе Београда која би имала извесну самосталност у односу на Републику – објашњава Златко Стефановић, професор Правног факултета Универзитета Унион.

Међутим, овим предлогом закона предвиђено је и да се Београд децентрализује, тако да градске и приградске општине добијају веће надлежности. Према речима Снежане Ђорђевић, професорке Факултета политичких наука, повећава се значај месних заједница, при чему је омогућено да се оснивају и градске четврти и квартови као облици месне самоуправе.

– Задржан је модел директног избора градоначелника, а таква пракса се уводи и за председнике општина и све друге извршне органе, чиме се смањује утицај политичких странака, а повећава улога грађана у доношењу одлука, уз јавне расправе при доношењу буџета, организоване зборове и референдуме – каже Ђорђевићева.
Иако нови устав предвиђа да се председници локалне самоуправе бирају у скупштинама, према речима Душана Васиљевића из УСАИД-а, то је могуће изменити, јер је предвиђено да је законом о главном граду могуће Београду дати и друге надлежности.

– Непосредним избором извршних органа покушали смо да смањимо утицај политичких странака. Несклад са Уставом је то што смо предвидели да природна богатства могу да буду својина града и општина – каже Васиљевић, шеф тима за правне реформе у УСАИД програму "Подстицај економском развоју општина".

Увођење локалне пореске управе је, према речима Жељка Ожеговића, председника СО Нови Београд, већ предвиђена усвојеним Законом о финансирању локалних самоуправа.

– Према том закону, општине које су за то способне већ ће од 1. јануара 2007. године оформити пореске управе, док ће остале имати рок од две године да оспособе кадрове и набаве софтвер за овај посао. Око 40 локалних самоуправа је тренутно способно за преузимање овог посла, а Београд је међу њима – каже Ожеговић и додаје да би увођење комуналне инспекције било веома значајно за Београд.

Моделом закона предвиђено је да Скупштина града именује начелника комуналне инспекције, попут шерифа у САД, који би био независан од федералне полиције, а биран на изборима.
Међутим, вечито ривалство између Београда у коме живи четвртина Србије и Републике која зазире од његове снаге већ годинама спречава републичку власт да главном граду да статус који уживају све европске престонице. Иако је закон о Београду требало урадити шест месеци после ступања на снагу Закона о локалној самоуправи, изгласаног још фебруара 2002. године, то се још није догодило.

Представници експертског тима који су радили дуже од годину дана на изради модела закона сматрају да ово није финална верзија и очекују да прође јавну расправу, пре уласка у скупштинску процедуру.

--------------------------------------------------------------------------

Неизвесна подела општина

У изради модела закона, разматрано је да се уведе и нова територијална организација Београда. Иако то није изричито написано, овим актом омогућено је да се градске општине деле, укидају и спајају. На пример, постоји иницијатива да се Палилула подели на леву и десну страну Дунава, где би центар нове општине била Борча, као и да се Чукарица и Вождовац поделе на градски и приградски део. Међу иницијативама помиње се и другачија организација Новог Београд у којем живи 300.000 људи, као и предлог да свако од 35, 36 београдских насеља добије статус посебне општине са мањим надлежностима. Ипак, коначни предлог Закона о главном граду и евентуалној другачијој унутрашњој организацији престонице одредиће посланици Скупштине Србије.