Мало путева за много шлепера

Крагујевац – Уколико до 2014, када се очекује да ће са „Фијатових“ трака силазити 200.000 аутомобила на годишњем нивоу, не буде изграђена неопходна путна инфраструктура, Крагујевац би могао да доживи саобраћајни колапс, упозоравају стручњаци, указујући на изјаве градских челника да ће у јеку производње кроз град сваког дана пролазити 460 шлепера. За изградњу јужне (девет километара) и северне обилазнице (17 километара), без којих ни „Фијат“ неће моћи нормално да ради, остало је све мање времена, кажу они, подсећајући на чињеницу да је за 10 километара магистрале ка Баточини „потрошено“ пуних седам година.

– Веза ка Коридору 10 је путна кичма Крагујевца, а на тај правац се надовезују и једна и друга обилазница, које воде ка Краљеву. Уколико те саобраћајнице не буду изграђене на време, питам се како ће град моћи да прими 460 шлепера дневно. Постојећи Лепенички булевар, који пролази кроз центар града, не може да прихвати и градски, и транзициони, и фабрички саобраћај заједно. Зато мислим да ће без поменутих саобраћајница у граду доћи до потпуног колапса – каже у изјави за „Политику“ бивши директор Дирекције за урбанизам доктор техничких наука Верољуб Трифуновић.

Након одлуке да се „Фијатовим“ кооперантима уступи касарна у Грошници, проблем изградње јужне обилазнице постао је још сложенији, будући да је према раније утврђеном Генералном урбанистичком плану (ГУП) било предвиђено да та саобраћајница „сече“ поменуту локацију.

– Јужна обилазница је компликована саобраћајница, с обзиром на то да једним делом пролази кроз тунел испод Метиног брда. Међутим, све би то могло да се реши да није донета одлука да се измести због доласка „Фијатових“ коопераната. Уместо да се локација прилагоди ГУП-у, ми смо сада дошли у ситуацију да се ГУП прилагођава једном детаљу. То је досад невиђена пракса у планирању простора, имајући у виду да је ГУП у планерском смислу исто што и устав једне државе у правном смислу. Проблем је, заправо, у томе што прекидањем јужне обилазнице град губи везу са Краљевом, а остаје и без предвиђене железничке станице која гравитира ка касарни у Грошници – објашњава наш саговорник.

Уместо коментара, надлежни у Дирекцији за урбанизам упутили су нас на градске челнике, односно политичаре који се „не разумеју у стручна питања“, како је за „Политику“ изјавио Славољуб Братуљевић, саобраћајни инжењер, који је пре 25 година руководио тимом за израду пројекта јужне обилазнице.

Према његовом мишљењу, измештање трасе јужне обилазнице из касарне у Грошници уопште није било потребно.

– Било је довољно да се четири фабрике „Фијатових“ коопераната само мало помере и јужна обилазница је могла да остане на свом месту. Овако смо добили велики проблем, будући да сада више нико не зна куда она треба да прође. Бојим се да наши политички планери опет не посегну за експропријацијом земљишта, па да још једном доживимо сав онај хаос који се могао видети на Корманском пољу, одакле су „Фијатови“ кооперанти морали да оду због протеста мештана који нису прихватили откупну цену земљишта – наводи Братуљевић.

Он сматра да су Крагујевцу потребне и јужна и северна обилазница, као и да ће без тих саобраћајница град постати „мртав“ у најважнијем сегменту функционисања, а то је саобраћај.

– Ако „Фијат“ достигне планирану производњу, а саобраћај не буде измештен из центра града, живот у Крагујевцу биће неподношљив. Да би се избегло загушење, нама су потребне и јужна и северна обилазница, али и пут ка Баточини, који није далеко одмакао. До сада је урађена само једна трећина од укупно тридесетак километара – подсећа овај стручњак.

Бране Карталовић

-----------------------------------------

Да избори „не поједу” километре

Будући да само јужна обилазница кошта око 30 милиона евра, поставља се питање да ли ће бити довољно новца за све саобраћајнице. Према речима градских челника, крагујевачки путеви представљају обавезу државе према „Фијату“, а њихова изградња биће финансирана новцем из Националног инвестиционог плана.

Међутим, од првих најава радова прошле су две године, а јужна и северна обилазница су тамо где су биле још пре доласка „Фијата“. Проблем финансирања може постати још већи када се захукта већ започета политичка кампања у којој ће политички маркетинг постати важнији од километара, без обзира на то колико од тога зависи реализација највеће стране инвестиције у Србији, вредне близу милијарду евра.