О продаји Телекома

У свом тексту у „Политици“ од 6. априла проф. Борис Беговић понавља ставове заговорника продаје Телекома кроз паушалне оцене и даје нетачну слику ствари. На пример, Дојче Телеком продаје Т-Мобиле у САД не зато што је криза прошла, како тврди Беговић, него зато што има губитке због лошег пословања, што говори о томе да величина компаније не гарантује успех, а још мање ефикасност. Проф. Беговић тврди да је Телеком Србија мање улагао, док званични подаци показују супротно. Он сматра да је лако изградити телекомуникациону инфраструктуру. Можда је то лако у новинском чланку, али је, на пример, директор глобалне компаније Теленор изјавио да се Теленору не исплати да гради нову фиксну мрежу у Србији, већ ће изнајмљивати капацитете од Телекома. Да је лако градити инфраструктуру, не би оператори који су настали од телефонских оператора као што је Телеком Србија, доминирали на телекомуникационим тржиштима свих земаља. Захваљујући инфраструктури Телекома Србија, његов купац ће моћи да извлачи велика девизна средства из наше земље, што ће имати погубне последице по економију Србије... Било би коректно да је проф. Беговић навео у поменутом тексту да је члан Управног одбора Уникредит Банке у Београду, а да је Аустријска филијала Уникредит банке бар претходне две године била агент Телекома Аустрија за расподелу њихових дивиденди. Професор Беговић има право да брани интересе клијената банке која га плаћа, а наше је право да бранимо интересе грађана Србије. Пошто се позива на „Радована Трећег“ Душана Ковачевића, професор Беговић би требало да погледа најновији комад истог аутора „Живот у тесним ципелама“.

Одбор грађана за праћење Владине намере да прода Телеком:

Проф. др Млађан Ковачевић, редовни члан Академије економских наука,

Др Небојша Попов, научни саветник,

Славољуб Качаревић, главни уредник Балкан Магазина,

Проф. др Александра Смиљанић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду, бивши министар за телекомуникације и информатичко друштво Србије