Све песме под тарпош

Спајањем народног певања и пуног оркестарског звука, Биља Крстић и "Бистрик" на један потпуно нов начин оживели су песме које имају целовиту причу и све балканско ставили под највећу женску капу на свету са наших простора – тарпош.
Овако би, у најкраћем, гласила најава новог, трећег по реду, албума који Биља Крстић и "Бистрик оркестар" ускоро издају у сарадњи са немачком издавачком кућом, "Intuition – Schott Music", придруживши се тако малобројној екипи наших музичара која је успела да заинтересује страног издавача својим комплетним албумом, а не само делом неке компилације.
Објашњавајући зашто је свом новом албума дала назив по тарпошу, највећој женској капи на свету која се некада носила на просторима Јадра и Рађевине, Биља Крстић каже:

– Била је то раскошна капа састављена од најлепших женских везова, разног биља, ниске дуката и шамије, а по Вуку Караџићу била је толико велика да жене које су је носиле нису могле лако да се крећу. Морале су да се искриве како би прошле кроз врата, а прича каже и да су се тешко кретале кроз шуму када су бежале од Турака. У Турској назив за ту капу био је тарбуш, а у Румунији тарпуши. Из употребе је изашла 1814. године, а данас може да се нађе модификована у народним ношњама разних културно-уметничких друштава. Желела сам да покажем да је Балкан музички једна аутохтона целина, да имамо много сличности. Традиционална музика народа који живе на Балкану има своје карактеристике и упркос томе што је примала утицаје са истока и запада она је остала чврсто везана за традицију извођења. А песме које се налазе на "Тарпошу" су љупке, љубавне, раскошне, неке се љуљају у кочији... Управо су онакве каква је и капа тарпош некада била.

Реч је, наравно, о традиционалној музици за коју су аранжмане радили Драгомир Станојевић, Љуба Нинковић, Бранко Исаковић и Биља Крстић, која појашњава да су аранжмани само оквир у којима "Бистрик" и она гласовима боје архаичне слике Балкана.

На питање како бирају музичке записе које потом представљају публици, каже да користи прилику што ради у Радио Београду који има богату фонотеку, али и да  преслушава тонске и нотне записе Стевана Мокрањца, Миодрага Васиљевића и других етномузиколога.

– Често ме зову из разних крајева Србије, нуде ми записе. Путовала сам, снимала те људе и драго ми је када оживим те песме. Важно ми је да ми се нешто допадне у том запису – мелодија, неки ритам, покрет који ми је леп... Мора нешто да ме инспирише. Јер постоје прелепе песме које просто не можете да обрадите на начин на који сам ја навикла.

Признаје да је за њу најлепши део посла припрема и само снимање у студију.

– Срећна сам и испуњена када се све заврши, али откривање је најлепши део у целој овој причи. Јер, када снимите CD, он живи неки свој живот.

Како је дошло до сарадње са немачком издавачком кућом "Intuition – Schott Music", питамо вођу групе "Бистрик".

– Када је реч о world music жанру, Немци су ту најозбиљнији. Ова кућа је међу првима објављивала све ово што се сада тако зове. Има велики број издавача и сјајна издања. Када смо у априлу завршили снимање размишљали смо којој кући да понудимо материјал и, срећом, један наш познаник из Америке управо овој кући је препоручио наш албум да га преслушају. Знала сам да је CD одличан и да ће се, ако га чују, везати за њега. У септембру смо већ знали да ћемо снимати за њих. И надам се да ће нам то отворити врата и шире. Али треба бити реалан. Срећни смо што смо, за сада, одшкринули врата, и то она права. "Интуиција" ће албум објавити на целом европском тржишту, што је нама јако важно.

Па, ипак, Биља Крстић и "Бистрик" албум прво желе да представе домаћој, српској, публици и сада ужурбано припремају промоцију која би требало да буде одржана 12. децембра. Албум су припремали осам месеци, заправо од августа прошле године снимали су у студију Весе Молданера и Владе Неговановића, а све уз подршку продуцента Воје Аралице који је, како каже Биља Крстић, у целу причу унео много позитивне енергије.

Са немачком издавачком кућом склопили су уговор на десет година, а на европском тржишту "Тарпош" би требало да се појави на пролеће наредне године.

– Желим да Европи, али и свету, покажем како на нашим просторима постоји и некаква права магија. Да им покажем како овде не цветају само шаторске забаве – каже Биља.