Како деца бирају идоле

 Све више компанија у данашње време ангажује познате личности које ће бити заштитна лица њихових марки производа. Овакав тренд је већ дуго време присутан и на тржишту производа и брендова намењених деци из једног обичног разлога – деца се и у куповини угледају на своје узоре и купују оно што купују и особе којима се они диве.

Сматра се да су узори и идоли врло битни у дечијем одрастању, јер на основу њиховог понашања и ставова деца граде свој систем вредности и обрасце понашања. Дете уобичајено бира свог узора на основу неке особине или способности коју та особа поседује. У великом броју случајева, деца не желе да буду исти као њихови идоли, већ желе да имају одређену особину коју њихови идоли имају.

На кога се то деца најчешће угледају? Разна истраживања су показала да највећи број деце наводи мајке, очеве, браћу и сестре као своје узоре, а затим следе забављачи (певачи/це, глумци/глумице), док су на трећем месту спортисти. У члановима породице идоле најчешће види најмлађи сегмент овог тржишта, с обзиром на то да деца у најранијем добу скоро у потпуности зависе од свог најближег окружења и самим тим се угледају на особе које им уливају сигурност. Деца родитеље цене зато што су им ту, зато што имају разумевања за њих и зато што су добри према њима.

Деца како расту имају све већу тенденцију да узоре виде у познатим личностима, али и у наставницима и професорима. То потврђују и истраживања у нашој земљи, спроведена на младима. Па тако према једној анкети спроведеној у кикиндској техничкој школи (средња школа), девојке се углавном угледају на певачице и глумице, а момци на спортисте. Анкета која је спроведена за потребе израде Националне стратегије за младе (млади узраста од 15 до 30 година) показала је да су младима најчешће узори чланови породице (мајка на првом месту), па следе личности из јавног живот – певачи, глумци, водитељи, спортисти и др. Док је у светским истраживањима око 30% испитаника одговарало да им је узор јавна личност, код нас је тај проценат био око 50 одсто.

Ако бисмо хтели по именима да наводимо ко су дечији идоли од познатих личности, то би били: Дејвид и Викторија Бекам, Мајли Сајрус, Зак Ефрон, Вил Смит, Ријана, док би код нас то били: Новак Ђоковић, Анџелина Џоли, Светлана Ражнатовић и Ана Ивановић. Међутим, с обзиром на то да су поменута истраживања на нашим просторима вршена пре две-три године, могло би се очекивати да је дошло до промене личности које се сматрају идолима, узроковано нпр., већим успесима Јелене Јанковић или наших кошаркаша.

У маркетиншком смислу, дечији узори се изучавају да би се утврдило на који начин је најбоље промовисати производе најмлађим купцима. Карактеристике марке се поистовећују са карактеристикама дечијег узора (нпр., Најк је динамичан, младалачки, спортски, успешан бренд као и спортисти који га рекламирају) и тако се ствара имиџ бренда који ће се свидети деци. Деца воле да купују и користе производе које користе личности којима се они диве, тако да је избор адекватног заштитног лица једна од врло битних одлука у погледу стратегије промоције дечијих производа.

Једна од специфичности дечијег тржишта у односу на остала је то што за децу идоли не морају бити само стварне личности, већ то могу бити и измишљени ликови. Такви дечији идоли најчешће се срећу у цртаним филмовима, стриповима и видео игрицама и карактеристични су за млађу децу. Неки од познатих суперхероја којима се дивило више генерација деце јесу: Бетмен, Спајдермен, Покемони, Моћни ренџери, итд. Деца у игри опонашају способности и особине својих идола и тако стичу осећај да могу контролисати своје окружење, због чега се осећају безбедним, али и уче разлику између добра и зла.

Једна од ствари која забрињава педагоге и дечије едукаторе јесте то што су суперхероји углавном мушког пола, као и цртани ликови, па се то може протумачити као да су дечаци паметнији, окретнији, вештији, итд. – једном речју: бољи, него девојчице. Нпр., само 24 одсто свих хероја су јунакиње у стриповима у издању Марвел Јуниверса (једне од највећих издавачких кућа стрипова у свету). Иако је истина да се деца у већој мери поистовећују са особама истог пола, треба констатовати и да су девојчице спремније да свог идола виде у мушким личностима и ликовима, него што је обрнуто случај.

У будућности можемо очекивати још већи број измишљених ликова у односу на стварне личности у улози узора и идола, што је у складу са модерним одрастањем. Заправо, док су се раније на телевизији пропагирале дечије емисије где се у улози водитеља јављала особа на коју су деца могла да се угледају – Бранко Коцкица, Аца Поштар, Пеђолино и др., данас се деци углавном нуде анимирани садржаји, у којима улогу главних јунака имају суперхероји (нпр., Манга стрипови) или стварне личности са израженим ставом (нпр., Барт из Симпсонових). Поред тога, творци измишљених ликова (који постану дечији узори) имају много веће могућности да остваре значајну зараду кроз продају видео игрица са истим ликовима, књига, играчака и свих осталих пратећих производа, него што то могу „стварни“ идоли. Због свега овога је стварање и очување адекватних узора увек актуелно питање за маркетинг и економију, али и за цело друштво.