Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Санта леда јача од челика

Санта леда јача од челика
Прва и последња пловидба: Титаник запловљава из Саутемптона Сајт Титаник јуниверс

Пола сата после фаталног судара са ледником, осморица младића појурила су из салона прве класе на палубу. „Одсвираћемо нешто да им поправимо расположење”,  довикнуо је један од њих док је вода већ продирала у кабине треће класе брода „Титаник”.

Књига о музичарима које је ућуткао ледени океан објављена је недавно, непосредно пред 99. годишњицу највећег поморске катастрофе у историји, која се обележава данас, да додатно расветли причу о којој се ни после скоро читавог века не зна све.

У мирној прохладној ноћи без ветра и месечине, 14. на 15. април 1912, на првој пловидби од Саутемптона у Енглеској до Њујорка, тада највећи путнички пароброд „Титаник” налетео је усред Атлантика на ледени брег који му је озбиљно оштетио труп. Од 2.223 путника и чланова посаде преживело је мање од трећине – 706.

Списак путника на сајту encyclopedia-titanicа.org могуће је претражити по неколико основа, али једна категорија не даје резултате – „још увек живи”. Мелвина Ди, последња преживела путница, која је као двомесечна беба спасена у чамцу, умрла је 2009. у Енглеској у 97. години.

„Титаник” је био пројектован са 32 чамца за спасавање, али је имао само 20. Први су спуштени у море полупразни, јер путници у почетку нису веровали да је могуће да „непотопиву” грдосију коју су искусни инжењери градили по строгим стандардима безбедности прогута ледени океан.

Ако је веровати Луиз Патен, унуци другог официра, највише рангираног међу преживелима, брод је потонуо због грешке кормилара, који је погрешно разумео команду и, уместо да заобиђе санту с леве стране, окренуо брод удесно. Погрешну одлуку је по овом сведочењу донео и шеф компаније који је, уместо да заустави брод и чека помоћ, наредио да се настави напред. Деда Патенове, која је чувала тајну 40 година све док прошле године није објавила књигу, лагао је у истрагама да би заштитио компанију од које су живели и он и многе колеге.

Љубитељи теорија завере нашли су довољно материјала у причи о џиновском броду који разбија санта леда. По једној од „алтернативних теорија”, то је била превара са осигурањем, по другој недостаци у конструкцији, по трећој проклетство египатске мумије коју је носио један од путника.

По овој првој, „Титаник” није ни страдао. Потонуо је његов „двојник” – „Олимпик”, власништво исте компаније „Вајт лајн стар”. И није се сударио са леденом сантом, већ са другим бродом који је био у тим водама да спасе путнике пошто су власници свесно хтели да потопе већ оштећени „Олимпик”, како би наплатили осигурање.

Сведочење Едит Луиз Розенбаум Расел, путнице из прве класе, у супротности је са том теоријом:

„Огрнула сам капут преко свечане сатенске хаљине и изашла на палубу. Видела сам да поред нас плови нешто велико сиво попут зграде. Док је та ’зграда’ ударала у брод, делићи леда су падали на палубу. Купили смо лед и играли се. Било нам је забавно. Питали смо официре има ли икакве опасности, а он је одговорио: ’О, не, никакве, баш никакве!’.“

Истраживања канала Хистори и Дискавери одбацују све ове теорије. Једино значајно новије откриће јесте да је „Титаник” потонуо под знатно мањим углом него што се веровало и мањим него што је приказано у Оскарима овенчаном филму Џејмса Камерона.

Ј. Каваја

(/slika2)

---------------------------------------

Распродато путовање трасом „Титаника”

До стогодишњице трагедије остало је годину дана, а прва компанија која је понудила крстарење рутом злосрећног брода већ је распродала све карте. Листе чекања за најјефтиније кабине су затворене, али још има шансе да се упише за оне од 3.650 до 8.500 фунти по особи. План је да се брод „Балморал” 14. априла 2012. нађе тачно изнад олупине, на стоту годишњицу катастрофе. На њему ће бити и чланови породица жртава. На месту катастрофе биће одржана и церемонија у знак сећања на жртве. „Балморал” ће потом наставити пловидбу ка Њујорку.

-----------------------------------

„Титаник” носио 1.500 боца вина

Поред луксуза у првој класи (базен, терен за сквош, турско купатило), био је то један од првих прекоокеанских бродова који је дао примат гурманском уживању. Шездесет кувара радило је даноноћно, а најбољи су имали углед и плате на нивоу капетана брода. „Титаник” је испловио са 40 тона кромпира, пет тона шећера, две тоне бутера, пет и по тона рибе и 38 тона меса. Носио је 1.500 боца вина, укључујући 70 врста шампањца. Да би све сервирали путницима прве класе на одговарајући начин, специјално је поручено 600 тањира од најфинијег кинеског порцелана. За многе последњи оброк састојао се од 11 јела: остриге, супа, салата, риба, неколико јела од меса, десерт, сиреви, воће...

----------------------------------

Тринаест парова на меденом месецу

* „Титаник” је трошио 14.000 галона пијаће воде и 825 тона угља дневно

* На броду је било 13 парова на меденом месецу

* Није било мачака, иако су их обично тада уносили на бродове за срећу и да лове мишеве. Од мноштва паса два су преживела

* „Титаник” је био дугачак 269 метара, као две и по „Београђанке”

* Карте су коштале 4.350, 1.750 и 30 долара (1, 2. и 3. класа)

-------------------------------------

„Политика” писала о катастрофи Титаника

Из Америке јављају за једну огромну катастрофу на мору, писала је „Политика” 4. априла 1912. године, по старом календару. Непотписани аутор преноси садржај телеграма који су стизали у прес-биро:

„Џиновска лађа очевидно је пловила свом снагом кроз мрачну ноћ иако је капетану Смиту било познато да има да прође кроз покретно ледено поље у ком су настрадале многе прекоморске лађе, а које су огромне величине”.

„Ова огромна катастрофа показала је да се мора престати са грађењем џиновских бродова као што је Титаник”, писао је наш лист.

Детаљнији извештаји о операцији спасавања и судбини преживелих објављени су у наредним бројевима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.