Стижу решења за порез

Порез на имовину не може бити већи од 60 одсто у односу на пореску обавезу из 2010. године, утврђено је изменама Закона о порезу на имовину, али ће овогодишња решења о плаћању ове дажбине каснити најмање месец дана пошто неке локалне самоуправе још вагају по којој ће стопи опорезивати куће, станове и земљиште. До закашњења ће, међутим, доћи и из чисто техничких разлога – измењеног начина достављања решења.

 Према новим правилима обрачуни пореза из целе Србије шаљу се ПТТ-у у Београд, где се штампају и ковертирају, а потом одатле шаљу на адресе пореских обвезника.

Већина градова, каже Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина, чекала је недавно усвојену измену закона да би разрезала порезе, али он верује да ће сви грађани добити решења током маја.

–  Законом нам је дат рок од 60 дана да утврдимо висину стопа на својој територији. Да ли ћемо користити законом прописане максимуме од 0,4 до два процента, за куће и станове, и 0,3, за земљиште, зависи од општинских одлука. У општини, на чијем сам челу, пореску стопу ћемо умањити за трећину –  каже Пауновић, који је иначе и председник општине Параћин.

Крагујевац ће такође умањити пореску стопу за станове и куће. Она ће износити 0,3 одсто. Исту стопу ће користити и за опорезивање земљишта.

Мирјана Јевђић-Станарчевић, начелница Пореске управе овог града, каже да су одлучили да не повећавају пореску стопу и да је задрже на нивоу од пре три године.

– Законом су прилично умањени попусти на основу старости некретнине и броја чланова домаћинства, па ће порези неизоставно бити већи. Сматрали смо да нема потребе да додатно повећавамо стопу. Она би наравно могла да буде и нижа уколико би неки од републичких пореза прешао у надлежност локалне власти, јер и општине морају нечим да пуне буџет – каже наша саговорница.

Већина осталих градова, пак, како незванично сазнајемо, при одређивању пореза држаће се законом прописаног минимума. У тој групи је и Београд, који ће, иначе, први штампати решења за ову годину.  

Новине у измењеном закону углавном се односе на опорезивање земљишта. Као и у тексту, усвојеном у децембру, предвиђено је да закупци грађевинског земљишта у јавној својини и пољопривредног у државном власништву неће плаћати порез на имовину за плац до 10 ари, док ће све веће површине од ове бити опорезоване. Али, порез се неће плаћати на укупну површину, већ умањену за 10 ари, које се изузима од опорезивања. Ово је најважнија новина и примењиваће се ретроактивно, од 1. јануара 2011. године.

Будући да закупац већ плаћа ренту и да порески обвезник може да буде само сопственик, страним инвеститорима је нејасно зашто морају да плаћају порез.

Небојша Нешовановић, консултант за стране инвестиције, напомиње да је реч о дугорочним закупима на 99 година.

– Измена Закона о планирању и изградњи закупцима градског грађевинског земљишта омогућено је да постану власници. Услов је да исплате све рате за закупнину. Али, како већина од њих одмах по склапању уговора обично плати закуп за свих 99 година потребно је само да поднесу захтев за конверзију – каже Нешовановић.

Власници грађевинског земљишта, како објашњавају у Министарству финансија, порез неће плаћати за површину под објектом, за који већ плаћају порез.

– Тиме се избегава двоструко опорезивање. Али, ако је реч о старој трошној кући, ослобођеној плаћања пореза, у том случају се плаћа порез на земљиште будући да је кућа изузета из опорезивања – наводе у министарству.

Основ за обрачун пореза остаје исти, то јест вредност некретнине која се формира на бази процене: корисне површине, просечне тржишне цене квадрата сличне непокретности на територији општине. На висину утврђене вредности утичу и локација непокретности, као и њен квалитет.

Задржава се, такође, прогресивна пореска стопа. Тако ће власник непокретности вредне до 100.000 евра плаћати порез по стопи од 0,4 одсто. Онај ко има некретнину вредну до 250.000 евра, осим стопе од 0,4 одсто, плаћаће додатно и порез од 0,6 одсто, док ће власник некретнину до 500.000 евра плаћати чак додатна два процента на вредност више од 250.000 евра. Прогресивно опорезивање је углавном применљиво у већим градовима у којима некретнине имају већу вредност.

Од ове године олакшице које се примењују због старости некретнине могу бити 0,8 одсто по години старости стана или куће, али, за разлику од досадашњег законског решења, до максималних 40 – уместо пређашњих 70 одсто.

Маријана Авакумовић