Уз Телеком и фикус бенџамин

Овај пакет сигурно не бисте прихватили. Овим речима се у реклами својим корисницима обраћа „Вип мобајл“, преко кога у Србији послује Телеком „Аустрија”, кад млади брачни пар не жели да узме стан под кирију, јер у пакету долазе и мачор Мићко, фикус бенџамин и деда. Ако куповином 51 одсто Телекома „Србија” ова аустријска компанија купује најмање три монопола, зашто је онда овакав пакет за купца по цени од 1,4 милијарде евра неприхватљив.

– Криза је у овом случају наш фикус бенџамин – кажу економисти, јер је и врапцима на грани јасно да су нашој држави неопходне паре јер је планирани јаз између прихода и расхода ове године око 1,5 милијарди евра. А кад кад купац зна да продавцу гори под ногама онда и кило злата и кило брашна може да кошта исто, каже консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.

Како каже Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, великом броју страних инвеститора приликом куповине овдашњих предузећа држава ували по неколико фикуса бенџамина.

– Тако смо НИС продали Русима као профитабилну компанију, да би се испоставило да смо им у власништво пренели губитке. У случају Телекома „Аустрија” фикус бенџамин може да буде и решење Комисије за заштиту конкуренције којим се не дозвољава спајање ВИП-а и МТС-а, или евентуална казна за монопол након преузимања. И шта ако се сутра појаве неки помахнитали синдикати са разноразним захтевима – каже Стевановић.

Наши саговорници се ипак слажу у једном. Свакоме ко послује на тржишту Србије не гине фикус бенџамин звани – корупција.  Шалу на страну, Дијана Марковић-Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, сматра да, хтео – не хтео, Телеком „Аустрија” никако не би смео да добије безусловну дозволу за преузимање 51 одсто акција Телекома „Србија”. Додаје и то да би требало дебело размислити да ли Комисија за заштиту конкуренције може у овом случају аустријској компанији да изда и условну понуду за преузимање. Према њеним речима, процентуално гледано, спајањем „Вип мобајла” и МТС-а тржишно учешће интегрисаног оператера било би значајно. Прве процене показују да би по критеријуму прихода од ове делатности то износило 60, а по броју претплатника око 70 одсто тржишта.

– Чини ми се да је монопол у инфраструктури који би Телеком „Аустрија” добио куповином Телекома „Србија” био најопаснији и преко њега би могао да злоупотребљава доминантан положај у фиксној и мобилној телефонији, али и на тржишту Интернета – сматра Дијана Марковић-Бајаловић. 

Подсећања ради, Комисија за заштити конкуренције на захтев Телекома „Аустрија” тренутно води испитни поступак, па се очекује да до краја маја буде јасно да ли ће концентрација на тржишту бити – дозвољена, недозвољена, или можда условна. Са друге стране, Телеком „Аустрија” све вереме не крије да је њихова понуда условна и да зависи од тога да ли ће им антимонополска комисија издати дозволу о концентрацији. Због тога и нуде више од 950 милиона евра, иако је минимална цена коју је наша влада тражила била 1,4 милијарде евра.

И Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, слаже се са бившом председницом Комисије за заштиту конкуренције да је монопол у инфраструктури најопаснији.

– Зато се мени ова прича око монопола у мобилној телефонији чини као бацање прашине у очи – оцењује он.

Данијелу Цвјетићанину, професору на универзитету Сингидунум, чини се да су монополи страних фирми у Србији изгледа дозвољени. Проблем је само кад домаће компаније злоупотребљавају доминантан положај, додаје иронично.

– Ево, прича ли ико сада да белгијски „Делез”, који је купио „Делта Макси”, има доминантан положај. Да видимо шта ће Комисија њима да каже – пита се Цвјетићанин.

Пука нужда кроји цену „Телекома”, сматра Данило Шуковић, директор Цента за економска истраживања у Институту друштвених наука.

– Држава из свега овог покушава да се извуче тако што ће пошто-пото продати „Телеком”. Сада видимо да ће се ова компанија ипак продати по сваку цену. Сви знају да нам је готовина преко потребна – каже Шуковић и додаје да је то најбоље објашњење зашто је интересовање на тендеру било тако мало, а цена нижа од очекиване.

А. Николић