Листа предлога преполовљена

Српска академија наука и уметности јуче је у Београду одржала своју изборну скупштину на којој је добила нове чланове. Једина тачка дневног реда, избор нових чланова, резултирала је следећим цифрама: САНУ је богатија за 11 редовних и 13 дописних чланова. Гласало се тајно: укупно предложених било је 112 а од јуче САНУ броји 175 чланова, од чега је 107 редовних а 68 дописних.

Овако гласе резултати изборне Скупштине САНУ на којој је, тајно, гласало 126 од 138 академика који имају право гласа – 78 редовних и 48 дописних. Како се могло чути од неких академика непосредно после избора, многи имају право да буду незадовољни оваквим резултатима, јер је списак предложених кандидата практично преполовљен.

У Одељењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности нови редовни члан је књижевник Милосав Тешић, а дописни члан је списатељица Светлана Велмар-Јанковић. За члана овог одељења ван радног састава изабран је писац Давид Албахари.

Оцењујући за новине одлуке изборне скупштине, књижевник Милосав Тешић изразио је своје незадовољство резултатима. "Врло се тешко пролази, готово да се тражи двотрећинска већина", рекао је Тешић и додао да му је лично жао што су резултати Одељења језика и књижевности "рђави". Узрок оваквом исходу Милосав Тешић потражио је у превеликом броју предложених кандидата за чланове овог одељења, али истакао је да ни друга одељења нису "срећна" због резултата гласања.

Одлуком изборне скупштине у окриље САНУ примљени су сви номиновани инострани чланови, а антиглобалистичко расположење нашег "дома бесмртних" види се у чињеници да је највише гласова, чак 111, добио британски драмски писац Харолд Пинтер, познат по својој антиамеричкој ангажованости.

Свакако у најинтересантније утиске спада одлука да се у Одељење друштвених наука, осим иностраног члана Масајуки Ивате, не прими више нико. Нови редовни чланови Одељења историјских наука су Милош Благојевић и Динко Давидов, који су и били предложени. За дописне чланове овог одељења изабрани су Мирјана Живојиновић и Драгољуб Живојиновић, а члан ван радног састава постала је Јелена Милојковић-Ђурић. Новоизабрани редовни члан Одељења ликовних и музичких уметности је Никола Јанковић, а за дописне чланове проглашени су Бранислав Митровић и Исидора Жебељан. За редовне чланове Одељења техничких наука изабрани су Бошко Петровић и Антоније Ђорђевић, а нови дописни члан је Зоран Поповић.

Највише предложених кандидата имало је Одељење медицинских наука, више од 20, а у састав овог одељења ушло је свега пет нових чланова. За редовне чланове изабрани су Богдан Ђуричић и Владимир Костић, а за дописне Војислав Лековић, Предраг Пешко и Небојша Лалић.

Новоизабрани редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука је Живорад Чековић, нови дописни чланови су Владимир Стевановић и Богдан Шолаја, док је за члана ван радног састава изабран Дражен Зимоњић. На списку нових редовних чланова САНУ у Одељењу за математику, физику и гео-науке су Никола Коњевић и Марко Ерцеговац, а за дописне чланове проглашени су Милан Дамњановић и Градимир Миловановић. Нови члан овог одељења ван радног састава је Немања Калопер.

Занимљиво је да је за редовне чланове САНУ предложено 13 кандидата, а да подршку постојећих академика нису добили само Војислав Становчић, професор Факултета политичких наука, и Саво Перовић, уролог.

--------------------------------------------------------------------------

Светлана Велмар-Јанковић: Пријатељи који недостају мени, и САНУ

Има већ доста година како сам престала да се надам да ћу доживети ову част, животи нам измичу – Јован Христић, с којим сам заједно бивала у предсобљу Академије наука и уметности, отишао је пре но што је стигао да уђе. Верујем да је ипак, иако склон сумњи, могао помишљати са сигурношћу да ће га ова култура памтити, као што ће памтити и Ивана В. Лалића, Петра Џаџића, Борислава Пекића, Слободана Селенића, моје пријатеље којих већ више од десет година нема, а много недостају не само мени него, сигурна сам, и чланству САНУ и нашој култури уопште. Признајем да бих се боље осећала да ову част деле са мном данас, као што сам очекивала, и неке моје млађе колеге – била бих храбрија. У својој радости, клањам се пред сенима мојих родитеља, јер су ме оспособили да прихватим нематеријално богатство које су ми даровали, и мог покојног првог супруга који је увек веровао у моју снагу да искажем добијени дар, и свих оних који су ми помогли да нађем ведрину постојања и настаним је у себи. На узвишици година до које сам стигла могу, препуштена тој ведрини у данашњи дан, да захвалим Богу што су уз мене, и кад су близу и кад су далеко, сви они које волим.