ЈМБГ на е-сунце

Када је донет Закон о заштити личних података, требало је да једном засвагда утврдиначин како, где и ко може да вам затражи те податке. Већина сматра да је јединствени матични број грађана (ЈМБГ) једини лични податак који треба скривати од очију јавности. Да ствар није таква, лако се можете уверити на сајту Министарства просвете где без по муке можете да нађете личне податке о сваком српском ученику који је уписивао средњу школу или гимназију прошле године. На длану вам је његов успех из основне школе са свим оценама, жеље за упис, али и други лични подаци (име родитеља, на пример). Да ли су питани родитељи да се све ово објави?

Други пример је прикупљање података ради формирања e-дневника за средње и основне школе у Војводини. То би требало да буде „дневник на Интернету”, где ће родитељи преко Интернета (браузера) врло лако прегледавати оцене, изостанке и све остале битне ствари које сеодносе на њихово дете у школи. Министарство просвете је заслужило сваку похвалу за одлуку да уђе у овакав пројекат, али следи и врло крупна критика због начина узимања података који се коси са поменутим законом.

Наиме, школе имају све потребне податке за e-дневник. Једино што по закону недостаје јесте сагласност родитеља да се ти подаци обраде (то је законска дефиниција). Начин на који се узима сагласност од родитеља требало је да буде врло једноставан: родитељски састанак, објашњење о чему се ради и подела папира на коме је сагласност коју би потписали родитељи.

Али се десило сасвим другачије – неке школе су прво унеле податке па накнадно обавестиле родитеље о томе (колико детаљно, то је материјал за посебан текст), а неке су поделиле папириће на којима би родитељи требало да испишу податке о детету. На тим папирићима се тражи и ЈМБГ, једини идентификациони број који се не мења током целог живота, а који је већ познат школи. Траже се адреса становања, имена родитеља – све што је већ познато школи.

Проблем је у томе што је тај папир уствари сагласност родитеља за обраду личних података само добро замаскирана. Додатна невоља је у томе што већини родитеља није ни објашњено где ће ти подаци бити објављени, како, ко ће све имати приступ и са којом заштитом... Претходно је чак и кружио листић који је имао још „личније” податке – да ли дете има своју собу, колико је укућана, да ли спава само и слична питања.

Пројекат e-дневник само показује да су нам „сувишне” све европске конвенције које је потписала држава, када се не придржавамо онога што смо сами прописали.

С друге стране, истим родитељима наша министарства покушавају да објасне да њихово дете не сме да ставља своје фотографије и личне податке на Фејсбук, јер због њих може да упадне у невоље (педофили, обрада фотографија у фотошопу и слично).

Свест о заштити почиње са заштитом личних података на Интернету коју ће да примењује свако министарство, свака институција и сваки грађанин.

* Аутор је главни и одговорни уредник „Света компјутера”