Жене ће чешће остајати без посла

Двадесетшестогодишња Ивана, дипломирани менаџер из области економије једна је од хиљаду младих особа која је пре пар година уписала факултет „у тренду”, а данас је послодавци куртоазно одбијају са објашњењем да им треба менаџер са искуством, а не с дипломом. Из визуре статистике, Ивана је само једна од 44.500 особа са факултетском дипломом које трагају за послом и чини део армије незапослених од око 730.000 особа.

Подаци из Првог националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, који је недавно усвојила Влада Србије упозоравају да је у последње две године, прецизније речено – од октобра 2008. до октобра 2010. године – око 423.000 особа изгубило посао. Поређење са земљама Европске уније показује да Србија има чак петоструко вишу стопу дугорочне незапослености у односу на европски просек. Према октобарској Анкети о радној снази, коју два пута годишње израђује Републички завод за статистику, у Србији је незапослено 566.720 особа, односно 19 одсто радно способног становништва, док је запослено нешто мање од 2,4 милиона особа.

Аутори овог извештаја такође наглашавају да је економска криза имала до сада највише утицала на делатности у којима су заступљени такозвани мушки послови (рецимо, грађевински сектор и прерађивачка индустрија), а у наредном периоду очекује се смањење запослености у јавном сектору где је заступљеност жена већа. Занимљива полна статистика, изведена из овог извештаја, гласи да су стопе запослености мушкараца и жена од 2008. године у константном опадању – у периоду од априла 2008. до октобра 2010. године број запослених жена смањио се за 183.000, док се број запослених мушкараца смањио за око 200.000. У истом временском периоду број незапослених жена се повећао за око 40.000, док се број незапослених мушкараца повећао за око 93.000.

Срђан Андријанић, портпарол Националне службе за запошљавање каже да према најновијим подацима ове службе у нашој земљи има око 730.000 незапослених, али додаје да се око двадесет одсто особа налази на евиденцији НСЗ због остварења разних других права – попут јефтиније маркице за превоз, смањења цена вртића и комуналија, остварења права на туђу негу и помоћ...

Наш саговорник указује да образовна структура особа која се налази на евиденцији Искуство стручњака Националне службе за запошљавање говори да се знатно теже запошљавају матуранти гимназија, пољопривредни, машински, економски, грађевински и хемијски техничари, као и медицинске сестре-техничари – пракса говори да је већа потражња за сестрама инструментаркама. До посла теже долазе и инжењери рударства и машинства, као и лекари опште праксе тако да се на евиденцији НСЗ налази 1832 незапослена доктора. На евиденцији НСЗ налази се и 20.400 особа са инвалидитетом, а у току претходне године запослено је око 4.000 њих.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Има посла за фармацеуте и руковаоце грађевинским машинама

Оптимистичнији део статистике гласи да се лакше запошљавају инжењери електротехнике, оператери на ЦНЦ (компјутеризованим) машинама, економисти, заваривачи, графичари, инжењери грађевине, офталмолози, гинеколози и књиговође, пекари, посластичари, кувари и месари. Већ дуже време влада интересовање и за фармацеуте, руковаоце грађевинском механизацијом, рачуновође и особе које се старају о старим лицима. Када су у питању особе са дипломама професора, најтраженији су професори математике и енглеског језика.