Камате се не предају

Пад инфлације из месеца у месец, чак испод нуле, још није "повукао" наниже не само цене производа важних за преживљавање већ ни "папрене" каматне стопе на кредите којима грађани покушавају да "закрпе" финансијске рупе. После најновијих одлука Народне банке Србије, која је прекјуче одлучила да смањи динарску обавезну резерву, могло се очекивати да ће банке, којима су динарски извори кредитирања сада постали јефтинији, ускоро ипак моћи барем донекле да смање своје апетите, то јест интересне стопе, али...

Изгледа да бар за сада од тога – нема ништа!

Судећи по нашој јучерашњој анкети у неколико банака, камате неће пасти, барем не осетније. Основна камата централне банке, наиме, спуштена је ових дана на 17,5 одсто и заправо толико, како објашњавају банкари, кошта динар у Србији. Пословне банке тај исти динар, међутим, кошта више, око 20 одсто. Да би зарадиле, каматна стопа по којој оне (про)дају динарске кредите мора да буде – виша од тог процента. Камате на кредите индексиране у еврима поготово не могу да падну знатније, истичу банкари, све док се и обавезна резерва на девизне депозите не смањи.

Динарски извори расту, али тај раст је доста спорији од тражње за потрошачким кредитима и та средства су недовољна да покрију пласмане, истиче Зоран Петровић, члан Извршног одбора Рајфајзен банке. Извори којима се финансирају потрошачки и готовински кредити су, додаје, највећим делом девизне природе. На цену девизних извора утиче ризик земље, комерцијални ризик, кретање цене новца на међународном тржишту и трошкови обавезних резерви. У зависности од њиховог кретања, као и процене кредитног ризика, зависиће и цена кредита.
ХВБ банка је пре две недеље уз кредите индексиране у еврима и швајцарским францима понудила и "чисте" динарске, како каже Иван Радојчић, члан Извршног одбора банке, са најнижом каматом од 22 одсто годишње. Да би поспешила динарску штедњу та банка ће, после смањења обавезне динарске резерве на 15 одсто, најављује, подигнути камату на орочене динарске депозите орочене на три месеца на 13 одсто.

Уз истицање да је Сосијете женерал банка већ снизила камате на кредите са девизном клаузулом, Мирослав Ребић, извршни директор послова са становништвом, каже да нема више простора за смањивање. Та банка такође планира током овог месеца да почне да одобрава и динарске кредите, али висина камате још није одређена.

Економиста др Ђорђе Ђукић се не слаже са банкарима да нема простора за спуштање камате. У условима када опада инфлација и када је централна банка остварила нижу циљну стопу, логично би било да камате опадају. Поготово, како наглашава, када се има у виду уграђена ризична премија у каматну стопу по основу очекиване инфлације.

Каматне стопе за краткорочне кредите су у септембру у односу на децембар прошле године повећане са 25,24 на 31,09 одсто, на потрошачке смањене су са 19,71 на 17,30 одсто, али су за дугорочне повећане са 6,30 на 6,64 процента годишње. Код прекорачења на текућим рачунима камата се у већини банака креће од 1,9 до 2,2 одсто на месечном нивоу што је 27 до 28 одсто годишње.

Чињеница је да код прекорачења по текућем рачуну банке у евро зони зарачунавају камате од 9,67 до 9,92 одсто годишње и остварују велике зараде. Међутим, у Србији су те зараде бар двапут веће. То је разлика која "више него покрива" низак рејтинг земље, али и омогућава много већи профит који те банке остварују у земљама централноисточне Европе него тамо где су им централе. Неке од њих су стога лане исказале чак – рекордне профите.