По мери великана

О, како су многи жељно ишчекивали јучерашњи дан и чувену париску конференцију за новинаре на којој су челници Канског фестивала, Жил Жакоб и Тјери Фремо, званично обелоданили програме и филмове који се ове године такмиче за „Златну палму”, и како су многи после ње остали разочарани што им се филмови неће наћи на најпрестижнијој светској филмској смотри.

Јуче је најављено и помпезно канско отварање 11. маја новим филмом легендарног Вудија Алена „Поноћ у Паризу” са Рејчел Мекадамс и Овеном Вилсоном у главним улогама и првом дамом Француске – Карлом Бруни у улози музејског водича, те се може претпоставити да ће у Театру Лимијер седети и председник лично – господин Никола Саркози. На свечаности отварања, великану светског филма, италијанском редитељу Бернарду Бертолучију биће уручена почасна „Златна палма”, а фестивалски челници су овим чином желели заправо да повежу две филмске легенде – Бертолучија и Роберта де Нира, иначе овогодишњег председника жирија главног такмичарског програма, чија је сарадња отелотворена у филмском ремек-делу „Двадесети век”.

И без овако моћног фестивалског увода и површан поглед на листу овогодишњих такмичара, наговештавао би узбудљиви и врели кански филмски мај, од 11. до 22. маја. Јер, ко може одолети сусрету са новим филмом Педра Алмодовара „Кожа у којој живим”, али и са новим делима, такође вишеструких, канских лауреата: Нурија Билгеа Чејлана („Било једном у Анадолији”), двоструких добитника „Златне палме”, белгијске браће Дарден („Дечак на бициклу”), финског маестра Акија Каурисмакија („Le Havre”), легендарног Теренса Малика („Дрво живота”), „јапанског Тарантина” Такешија Миикеа („Харакири: Смрт самураја”), данског филмског „краљевића” Ларса фон Трира („Меланхолија”), италијанских „несташних дечака” Нанија Моретија („Habemus papam”) и Паола Сорентина („Ово мора да је то место”), Лин Ремзи („Треба да причамо о Кевину”)...

Уз великане и тек покоји дебитант, наравно, и један румунски филм („Извор жена” Радуа Михајлеануа), као (сада већ уобичајени) доказ фестивалског селектора да је својим избором покрио и територију југоисточне Европе којој припада и Србија. Српског филма неће бити ни у програму „Известан поглед”, нема га ни међу студентским филмовима канског „Синефондасиона” (председник жирија Мајкл Гондри), а остаје још зрнце наде за програме „Недеља критике” и „Петнаест дана аутора” који ће бити објављени касније.

Наше боје, али боје светског филма, поново ће у Кану бранити Емир Кустурица, али сада у улози председника жирија програма „Известан поглед” који ће 12. маја свечано бити отворен новим филмом америчког независног аутора Гаса ван Сента „Неспокојни”. Кустурица ће, заједно са осталим члановима жирија, већати о вредностима нових филмова Ким Ки Дука, Андреаса Дрезена, Бруна Думона, Кристијана Хименеза, Ерика Коа, Надин Лабаки, Каталин Митулеску (још један румунски филм), Бакура Бакзрадзеа и, по свему судећи, неће му бити нимало незанимљиво.

Овогодишњи, 64. Кански фестивал 17. маја приредиће и омаж француској глумачкој легенди Жан-Пол Белмонду, а званичним фестивалским плакатом који ће красити Кроазету и легендарној америчкој глумици Феј Данавеј. Аутор фотографије која је на плакату је њујоршки редитељ Џери Шацберг који је своју „Златну палму” освојио 1973. године за филм „Страшило”. Рестаурирана копија његовог филма „Посрнуло дете” из 1970. године, биће приказана током фестивала у његовом присуству.