Београд није кочничар региона

Србија не тежи да оствари превласт над својим суседима и није кочница за напредак земаља региона ка ЕУ, преовлађујуће је мишљење саговорника „Политике” поводом става Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права Србије. Бисерко је на сусрету парламентараца ЕУ и западног Балкана у Бриселу изјавила да је „једна од највећих препрека за битан напредак у региону став Србије према суседима и посебно стална жеља Србије да има преовлађујући уплив над њима”.

Таква оцена је претерана и површна, каже Лало Варга, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије. Да је та изјава, не само површна, већ и погрешна мисли Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, који наглашава и да овакве изјаве штете целокупном цивилном друштву и смањују допринос тог друштва политичкој дебати. Једино се Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, делимично слаже са оним што је рекла председница Хелсиншког одбора.

Поменута прича Соње Бисерко стигла је управо из града у којем је седиште Европске комисије, која је крајем прошле године, у свом годишњем извештају навела да је регионална сарадња Србије са суседима побољшана. У том извештају је констатовано и да су се „односи са БиХ побољшали”, да су „односи са Хрватском добили нови подстицај” после избора Јосиповића за председника, а да је са Црном Гором „било различитих тенденција”.

На истом таласу је и оцена министра спољних послова Србије Вука Јеремића, на округом столу „Спољнополитички изазови Србије”, који је рекао да су односи са суседима „најбољи од почетка рата 1991. године”.

Варги и Тодорићу је засметала чињеница што је Бисерко своје мишљење изнела у Бриселу, а не у земљи. „Још влада мишљење да су Срби криви за све проблеме у региону, а да су све остале владе у региону примери добро уређених држава, где институције функционишу, где је судство независно, где нема убиства новинара нити шверца и привредних афера и онда је најлакше оптужити Србију да своје „прсте гура” у те државе. То можда некоме политички да одговара. Али за било кога ко располаже чињеницама о томе шта се дешава, јасно је да је ова прича закаснела једно десет година и да више не пије воду”, наглашава Тодорић.

С друге стране, он указује на то да „Србија има легитимне интересе у региону што се тиче неких њених сународника, али те интересе не треба изједначавати са Милошевићевом хегемонијом”.

Бисерко је, на поменутом скупу рекла да је Босна и Херцеговина суочена са унутрашњом кризом углавном због политике Београда. Варга каже да је тамошња криза последица рата, потом Дејтонског споразума и целог система по којем је та земља састављена. „Када су политички ставови толико удаљени колико у овом тренутку јесу, онда та заједница не може да функционише”, каже он и додаје да мисли да је „на овај начин оптуживати сопствену земљу претерано”.

А, поводом изјаве Бисерко да став Србије према Косову није промењен, иако је Међународни суд правде потврдио законитост Косова, Варга прво подсећа да је у поменутој пресуди утврђено да акт о проглашењу независности није противан међународном праву и затим наводи да је и однос Србије промењен у тренутку када је, уз спонзорство ЕУ, она прво поднела резолуцију Генералној скупштини УН, а касније, под покровитељством ЕУ, почела дијалог са Косовом.

У вези са тврдњом Соње Бисерко да Београд пориче идентитет Црне Горе, Варга каже да је то паушална оцена. Констатујући да постоје разни ставови, односи и нерешена питања, истиче да су ти односи деликатни, „јер је и питање идентитета народа или мањине увек деликатно, а уз то протекло је и мало времена од осамостаљења Црне Горе”.

За разлику од ове двојице саговорника „Политике”, Дерета наводи да се делимично слаже са оценама Бисерко, у вези са БиХ и Косовом. „Ја мислим да је политика која се води према Републици Српској огроман проблем за цео регион”, каже он и додаје да је исти проблем и са политиком Србије према Косову. За односе са Црном Гором каже да је то „фолклорно питање, које пре свега потиче из Црне Горе, не толико из Србије”.

Б. Чпајак