Донације не трошимо, а тражимо зајмове

Само што су премијер Мирко Цветковић, његов заменик Божидар Ђелић и гувернер Дејан Шошкић слетели у Вашингтон, како би присуствовали годишњој скупштини Међународног монетарног фонда и Светске банке, добродошлицу им је пожелела не баш пријатна вест из Србије. Лу Брефор, председник Светске банке у Београду, истакао је како је наша земља „на прагу да изгуби донацију вредну 600.000 евра зашто што већ недељама не може да се установи ко је овлашћен да повуче та средства”. Ову упозоравајућу поруку чланови српског преговарачког тима примили баш у тренутку када у згради на Авенији Пенсилванија треба да излобирају да се у наредном четворогодишњем периоду оквирни програм за Србију повећа са 600 на најмање 900 милиона долара.

Како сазнаје „Политика”, наша делегација је у Вашингтон кренула са платформом за преговоре чији је основни циљ да Србија не постане нето финансијер Светске банке. Што значи да у будућности од ове развојне финансијске институције морамо да узимамо више средстава него што ћемо враћати. Процене показују да ћемо у наредном периоду Светској банци морати да отплатимо око 900 милиона долара. Због тога је важно да наша делегација испреговара повећање квоте са око 600 на најмање 900 милиона долара. О овоме је већ било речи и минулог октобра током годишњег састанка ММФ-а и Светске банке. Међутим, прво питање које су високи званичници ове институције тада постављали нашим државним државним званичницима било је како користе већ одобрена средства. Одговором, међутим, нису могли да се похвале. Зато им је тада послата јасна порука: „У наредном периоду мораћете да докажете да ефикасно користите већ одобрен новац како бисте имали кредибилитет да тражите више”. Иако су у претходном периоду високи званичници Светске банке указивали на опасност да Србија остане без средстава које не повлачи, судећи по билатералним сусретима, постоји спремност да се нашој земљи изађе у сусрет када је реч о проширењу квоте.

Овога пута, чланови српског преговарачког тима у Вашингтон су кренули с намером да од Светске банке затраже новац за неколико важних структурних пројеката, како се квота не би „уситнила”. За преговарачким столом, такође, би требало да се договори да ли средства Светске банке у наредном четворогодишњем периоду да се троше кроз буџет или да иду директно у пројекте. На листи приоритета требало би да се нађу програми подршке малим и средњим предузећима и регионалном развоју, безбедности на путу, финансирању пројеката у области науке, али и енергетске ефикасности.

Како сазнаје „Политика”, донација коју нико неће, а коју је Лу Брефор споменуо, припада ресору Министарства пољопривреде и трговине. Реч је о пројекту смањења загађења Дунава који је почео да се примењује још 2005. године. То је донација Светске банке коју подржавају Глобални фонд за заштиту животне средине и шведска Агенција за међународну сарадњу. У нашој влади незванично истичу да је више од 90 одсто средстава повучено, али и да је на седници Владе минулог четвртка министар Душан Петровић потписао неопходна документа за повлачење донације. Незванично, кажу, реч је о износу од 450.000 долара, а не 600.000 евра. Разлог за кашњење од неколико недеља је реконструкција владе и промена надлежног министра.

Нажалост, ово није једини пројекат Светске банке с чијом применом Србија има проблем. Разлог за одлагање углавном је био техничке природе, јер су Србији недостајале студије изводљивости, али је врло често проблематична била и сарадња између надлежних агенција или министарстава. Иако је напредак у примени видљив, од око десетак пројеката Светске банке три су још проблематична. Један се односи на регионални развој, други на пољопривредну реформу, док је трећи везан за екологију у Бору.

Аница Николић