Студио усред равнице

Баранда – Кад смо стигли у Баранду није било ниједне роде. Ни у гнезду на електричном стубу поред Месне заједнице, ни изнад бака-Ружине приземљуше, велике жуте куће с плавом колском капијом коју су јунаци „Рода” претворили у ноћни клуб, па у куплерај „Вегас”.

Сава Васић, мултицисиплинарни лик, јер је и председник МЗ, и наставник физичког и гитариста рокенрол бенда који је давно прашио „Стонсе“, „Пинк флојд“ и далматинске сентише на игранкама, почиње да трчи низ сеоски пут и виче:

– Сада ћу да преплашим једну!

Искусне, превејане роде не констатују баранђанског Мика Џегера од 62 лета. Појавиле су се тек после око сат времена испред његове куће, на бандери, позирајући уображено и кокетно, као филмске диве.

Опране „шајбне”, возимо се даље кроз Баранду, задња пошта банатски Холивуд. Серија „Вратиће се роде” постигла је регионалну популарност, па деца из унутрашњости поред Идвора, родног села Михајла Пупина, и Ковачице, храма сликарске наиве, у својим програмима обиласка овог дела Србије обавезно посећују село које су брендирали Ексер, Шваба, Дуле Пацов и гротескни локални барони.

– Од када су филмаџије окупирале Баранду, постали смо туристичко место, па нико више не каже да је Баранда је поред Опова, него обрнуто. Кад се снима филм, стотине глумаца, техничара, продуцената се размиле по селу, трешти озвучење, светле рефлектори, наше жене кувају за филмске екипе, пола нас статира… – смеје се матичарка Мирослава Витолић.

Једини кафић, онај у коме је београдска екипа протува и губитника сањала да ће да се обогати, отвара се тек после 17 часова. Као и три минијатурне кафане, испред којих је обожавао да седне Срђан Тодоровић и с локалним џабалебарошима испија пиво и размишља о животу.

Али, живот није филм, па млади из Баранде одлазе за Београд или Панчево, а матичарка годишње склопи свега десетак бракова. Број основаца је са око 200, за неколико година, спао на око 160. Баранђанским улицама пловимо даље, све до џиновске макете прекоокеанског пароброда „Флорида”, који на скелама лебди усред њива. Тамо су снимљене почетне сцене наставка филмског хита „Монтевидео, бог те видео”.

Наша „опел вектра” једва се пробија кроз блато. Из супротног правца долази трактор. Ми немамо куд, трактор успорава и стаје. Према сценарију „Рода”, из трактора би требало да изађе полигамиста Рака и изговори чувену реплику: „Ди сте, Београђани, мамицу вам…”. Али, пензионер Пера Милованов је пристојан, па се смеје стереотипима о Баранђанима који псују као кочијаши.

– Ди сте, Београђани, ми смо фин свет. У серији су нас мало искарикирали. Кад псујемо, ми лепо кажемо: „Бем ти колач, бем ти свеца… – поздравља нас добричина, у блату до чланака, у фелинијевском пејзажу војвођанске равнице. И њему и Сави много је важније да се, поред филмаџија, коначно пронађе и инвеститор који би експлоатисао термалне воде и лековито блато, оно у коме су се давили Ексер и Пацов.

Хоће ли Баранда искористити пет минута филмске славе и имиџ сеоског студија, захваљујући једном од главних играча српске кинематографије Драгану Бјелогрлићу, који је овде проводио лета, код деде по мајци, па је и неке од ликова серије, попут легендарног Раке, скицирао на основу животне приче.

Село има и свој прекоокеански брод, и своју Чубуру, град кулису од водоотпорних гипсаних плоча, банатско Потемкиново село у којем су Моша и Тирке потписали највећи пакт у историји српског фудбала, који је 1930. године одвео југословенску фудбалску репрезентацију до трећег места на свету.

Има и свој биоскоп, редизајниран у ретростилу, како би дочарао слике из тог романтичног времена, у коме се сада пушта „Монтевидео” за децу из околних села.

Али, поштујући филмску драматургију, вратимо се на кадар када сеоски лидер Сава јури роде. Зауставио се задихан испред куће чика Мирка Вејића, који давно био легионар, јахао коња у галопу, бацао копље и испод ока меркао Ђину Лолобриђиду. И славна Италијанка је снимала и ноћивала у селу.

А зашто је Баранда одавно предграђе Холивуда, нико нема појма. Али, магнетизам је изгледа исувише јак и Сава на основу геолошких налаза нуди решење, идеално за неки будући трилер: „Филмаџије нису луде. У Баранди има нафте”.

-----------------------------------------------------------

Скачу цене кућа

– У Баранди је продато кућа к’о ћетен алве, ал’ ја сам се преш’о. Пре неку годину сам продао кућу за 10.800 евра, а Београђани ми јесенас, са улице, нудили 15.000. Само, данас се у Баранди куће више не продају – каже Цветко Вељин. У селу удаљеном 35 километара од Београда, са око 1.700 становника, 400 кућа и четири продавнице, 70 одсто мештана се бави пољопривредом.