За сламку спаса

"Србија овим уставом јасно ставља до знања да је Косово и Метохија њен саставни део" – В. Коштуница
"Референдум је последњи случај у ком су гласачке кутије из Србије донете на Косово – Фатмир Љимај
"Референдум који се спроводи у Србији нема никаквог утицаја  ни на постојећи ни на будући статус Косова" – Јоаким Рикер

Српски бирачи на Косову и Метохији осветлали су образ на референдуму за нови српски устав. Од нешто преко 101.000 регистрованих бирача (уписано је и више хиљада Албанаца), за устав је гласало преко 85 одсто, што је највише у целој Србији. Иза њих, на другом месту су бирачи јабланичког округа (65 процената). С обзиром на занемарљив број неважећих гласова и оних који су били за "не" новом уставу, може се рећи да косовскометохијски Срби оволико сложни нису били чак ни на првим посткумунистичким изборима 1990. године. С друге стране, тачно је да их је сада у Покрајини за две трећине мање него пре 1999. године, а исто тако, показало се да би Устав био потврђен и да нико од њих није ни изашао на референдум. Стотињак хиљада српских гласова на Косову и Метохији, једноставно, није имало битну гласачку тежину, као што је било управо обрнуто током Милошевићеве деценије, када је захваљујући српским гласовима (и албанском бојкоту) СПС освајала од 20 до 30 посланичких места у Скупштини Србије.

Практично једнодушна подршка косовских Срба новом уставу упућује на њихову, дословно, животну заинтересованост за очување Косова у Србији. У новом основном закону Косово и Метохија се помиње на три места (преамбула, чланови 114 и 182), a став о суштинској аутономији тешко да би задовољио њихова очекивања у неким ранијим временима. У ситуацији, међутим, у којој је решење будућег статуса Косова постало питање месеци и када се има у виду да су велике силе Запада склоне давању Покрајини неке врсте условне независности, Срби на том подручју нису имали много избора већ да се ухвате за сламку спаса коју им пружа нови устав. Референдумско опредељење олакшао им је сигурно и уставни консензус владајућих и релевантних опозиционих странака. Али из тога не мора нужно да произилази да су странке новим уставом појединачно појачале свој утицај на косовске Србе. Искуство избора у Србији после 2000. године, показује, наиме, да више од половине Срба на Косову не гласа. Подршком новом уставу, Срби на Косову и Метохији упутили су, заправо, поруку да на њих може да рачуна – држава Србија. А и да не сме више да их обмањује. Морала би да им на време каже истину и да има спремне конкретне планове за поступање у зависности од решења статуса Покрајине, с главним циљем заштите, останка и враћања Срба на Косово. А не да их вара и лаже како је то чинила Милошевићева власт, стварајући током 1990-их (српску) покрајинску управљачку елиту која се бавила сама собом, а 1999. године оставила Србе на Косову и Метохији на цедилу.

Подршком Уставу, косовски Срби недвосмислено су поручили великим светским силама и Албанцима да не желе независно Косово и живот с њима на таквом Косову, пошто су свесни да ако Косово буде јединствено и мултиетничко, за шта се међународна заједница декларативно залаже, а при томe и независно – онда више неће бити мултиетничко.

Приштински преговарачки тим, с друге стране, изразио је "жаљење" због тога што је тако велики проценат Срба на Косову подржао Устав. И албански медији у Приштини извештавали су о референдуму, а било је и ироничних призвука. Тако је, после референдума, на првој страни дневника "Косова сот" објављен наслов "Срби ‘задржали’ Косово". Већина косовских Албанаца трудили су се пак да референдум игноришу, јер их се то, сматрају, више не тиче. Но, све и да су хтели да на референдуму учествују, не би могли, јер их (сем неколико хиљада) није ни било у бирачким списковима. Српска власт очигледно није смела да ризикује са Албанцима у бирачким списковима, јер би то подигло лествицу потребне већине за изгласавање Устава на недостижни ниво. Па и да је хтела, питање је како би то било могуће технички остварити. 

Али, Србија је добила нови устав у коме своје место има и Косово и Метохија. Догађаја који Косово деле од одређивања статуса, сем уколико не буде изненађења, више нема много, а у њих треба сврстати и изборе у Србији. Ко год после њих буде на власти имаће велику одговорност и тежак задатак да, какво год буде решење, сачува на Косову и Метохији српско становништво, и то у што је могуће већем броју. Јер Косово никако не треба заборавити, може да буде и српско – једино ако на њему буде Срба.

Публициста, аутор студије ,,Нада, обмана, слом"