Тражи се могући излаз из либијске кризе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – По систему „припреме ражња док је зец још у шуми”, САД и савезници траже склониште за Гадафија, иако либијски лидер не показује знаке да ће да одступи, а побуњеници, упркос помоћи НАТО авијације, не успевају да промене ситуацију на фронту.

Како пише „Њујорк тајмс”, америчка дипломатија интензивно контактира неке афричке земље чија се имена не помињу, не би ли испословала њихов пристанак да Гадафију и породици пруже политички азил, кад за то дође време. Реч је пре свега о земљама које нису приступиле Међународном кривичном суду (то нису учиниле ни САД), што значи да не би имале обавезу да га изруче ако против њега буде подигнута оптужница за кршење ратног права и злочине против хуманости.

Римском статуту, којим је основан стални Међународни кривични суд (за разлику од оног којег су УН је у Хагу основале само за ратне злочине почињене у бившој Југославији и у Руанди), није приступило бар пола афричких држава, али није извесно да ли су све баш вољне да на свом тлу имају овако контроверзног госта. На почетку конфликта помињано је да азил пуковнику Гадафију нуди амерички савезник у Африци, Уганда.

Обезбеђивање склоништа – и пуштање у оптицај оваквих информација – свакако је у функцији подстицања вође либијског режима да напусти земљу, после 42 године владавине, чиме би се избегла могућа подела Либије. У исто време то је и најпожељнији исход са становишта НАТО земаља, које нису баш све одушевљено ушле у интервенцију, озваничену додуше резолуцијом Савета безбедности, која прети да постане дуготрајан и скуп подухват.

У тражењу азила учествују и Италија и Организација афричког јединства, али су у свим случајевима ти контакти веома дискретни. Помиње се, међутим, да је Гадафи блиско сарађивао (и пословао) с колега из Чада, Малија и Зимбабвеа, а да је демонстрација подршке њему лично, а против НАТО интервенције, било у неколико афричких земаља.

Званични Вашингтон инсистира на Гадафијевом одласку с образложењем да је изгубио „легитимитет да влада”, али се одлука о промени власти препушта самим Либијцима. „Ми смо научили лекције из Ирака”, цитира „Њујорк тајмс” неименованог високог функционера Обамине владе. „Ми једноставно настојимо да нађемо неки миран начин да Гадафи оде, ако се за то укаже прилика.”

Што се тиче досадашњег биланса интервенције, односно њеног једномесечног учинка, Бенџамин Родс, заменик Обаминог саветника за националну безбедност, изнео је оцену да су НАТО и коалициони партнери (Катар, Уједињени Арапски Емирати) постигли три главна циља: спречено је да Бенгази постане поприште великог злочина против цивила, установљена је међународна команда за њихову заштиту и одржавање зоне забрањених летова у либијском ваздушном простору и обезбеђена је скромна хуманитарна помоћ.