Traži se mogući izlaz iz libijske krize

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Po sistemu „pripreme ražnja dok je zec još u šumi”, SAD i saveznici traže sklonište za Gadafija, iako libijski lider ne pokazuje znake da će da odstupi, a pobunjenici, uprkos pomoći NATO avijacije, ne uspevaju da promene situaciju na frontu.

Kako piše „Njujork tajms”, američka diplomatija intenzivno kontaktira neke afričke zemlje čija se imena ne pominju, ne bi li isposlovala njihov pristanak da Gadafiju i porodici pruže politički azil, kad za to dođe vreme. Reč je pre svega o zemljama koje nisu pristupile Međunarodnom krivičnom sudu (to nisu učinile ni SAD), što znači da ne bi imale obavezu da ga izruče ako protiv njega bude podignuta optužnica za kršenje ratnog prava i zločine protiv humanosti.

Rimskom statutu, kojim je osnovan stalni Međunarodni krivični sud (za razliku od onog kojeg su UN je u Hagu osnovale samo za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji i u Ruandi), nije pristupilo bar pola afričkih država, ali nije izvesno da li su sve baš voljne da na svom tlu imaju ovako kontroverznog gosta. Na početku konflikta pominjano je da azil pukovniku Gadafiju nudi američki saveznik u Africi, Uganda.

Obezbeđivanje skloništa – i puštanje u opticaj ovakvih informacija – svakako je u funkciji podsticanja vođe libijskog režima da napusti zemlju, posle 42 godine vladavine, čime bi se izbegla moguća podela Libije. U isto vreme to je i najpoželjniji ishod sa stanovišta NATO zemalja, koje nisu baš sve oduševljeno ušle u intervenciju, ozvaničenu doduše rezolucijom Saveta bezbednosti, koja preti da postane dugotrajan i skup poduhvat.

U traženju azila učestvuju i Italija i Organizacija afričkog jedinstva, ali su u svim slučajevima ti kontakti veoma diskretni. Pominje se, međutim, da je Gadafi blisko sarađivao (i poslovao) s kolega iz Čada, Malija i Zimbabvea, a da je demonstracija podrške njemu lično, a protiv NATO intervencije, bilo u nekoliko afričkih zemalja.

Zvanični Vašington insistira na Gadafijevom odlasku s obrazloženjem da je izgubio „legitimitet da vlada”, ali se odluka o promeni vlasti prepušta samim Libijcima. „Mi smo naučili lekcije iz Iraka”, citira „Njujork tajms” neimenovanog visokog funkcionera Obamine vlade. „Mi jednostavno nastojimo da nađemo neki miran način da Gadafi ode, ako se za to ukaže prilika.”

Što se tiče dosadašnjeg bilansa intervencije, odnosno njenog jednomesečnog učinka, Bendžamin Rods, zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost, izneo je ocenu da su NATO i koalicioni partneri (Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati) postigli tri glavna cilja: sprečeno je da Bengazi postane poprište velikog zločina protiv civila, ustanovljena je međunarodna komanda za njihovu zaštitu i održavanje zone zabranjenih letova u libijskom vazdušnom prostoru i obezbeđena je skromna humanitarna pomoć.