Лепо за око, добро за рибе

Суботица – Нова фонтана од недеље увече је у Палићком језеру, а водени млаз употпуњен је светлосним ефектима и Равеловом музиком. Посетиоцима Палића је лепа, а њеним становницима – рибама је корисна, јер није реч о класичној фонтани већ о аератору, који распршавањем воде убацује кисеоник у језеро како би се избегао помор рибљег фонда.

Аератор најближи туристичком делу обале претворен је у визуелну атракцију а осталих пет разбацано је по северном делу језера са задатком да створе, како је објаснио Горан Габрић, директор предузећа „Парк Палић“, сигурносну зону за рибе. Инвестиција од 900.000 динара једна је у низу којима ће се ове године наставити спасавање језера и смањење његовог загађења.

– Захваљујући Министарству за екологију, просторно планирање и рударство и Министарство за економију, и ове године за Палић је издвојено 100 милиона динара што ће омогућити исту динамику и темпо инвестирања као и прошле године – рекао је Горан Габрић на конференцији за новинаре.

У плану је наставак радова на Женском штранду, где су до сада за прву фазу уложена 32 милиона динара, а очекује се да са додатних 30 милиона она буде завршена до краја године. За Велику терасу, која 1. маја прелази у руке „Парка Палић“, биће издвојено 25 милиона динара, што додуше представља тек мањи део потребних инвестиција за завршетак радова на овом објекту који се сматра централним за примену „Мастер плана“ за развој туризма на Палићу.

Док се дотерују ови објекти под заштитом као архитектонски бисери у стилу сецесије на обали језера, неопходно је спремити и инфраструктуру, а један од највећих проблема Палића, на коме се убрзано граде виле за одмор, представља недостатак канализације. Ове године за то је одвојено 10 милиона динара, како би се наставило са изградњом мреже у Викенд насељу и на делу који треба да отпадну воду из палићких насеља одводи на градски пречистач, уместо, као што је сада случај, у друго заштићено језеро Лудаш. Прошле године изграђено је тек око 800 метара канализације, али је, како објашњава Габрић, улагано у изградњу црпне станице која је предуслов за ширење мреже.

Још једна болна тачка Палића је управо само језеро. Пре годину и по дана у рад је пушен нови пречистач отпадних вода, па она сада више не храни азотом и фосфором језерске алге које загушују Палић. Међутим, језерска вода још није довољно чиста, пре свега и због огромних количина муља. Прошле године је 7,5 милиона динара плаћено упумпавање воде из Тисе, преко канала Тиса–Палић, а ове године спремају се поново да примене ову интервентну меру како би се равничарском језеру дала „инфузија“ у виду воде бољег квалитета. Габрић каже да су захваљујући овим мерама крајем августа прошле године анализе показале да је вода безбедна за купање. Шта је трајно решење за чишћење језера могло би да буде познато након 15. јула, до када Институт „Јарослав Черни“ треба да уради техничку документацију за санацију.

И поред ових улагања, на Палићу још нема инвеститора. Словеначке „Терме Олимија“ прошле године одустале су од изградње бањског комплекса на обали, говорило се да је разлог финансијске природе, али незванично се могло чути да тада нису биле задовољне стањем воде у језеру. Габрић каже да их свакодневно посећују инвеститори који констатују да је „Парк Палић“ инфраструктурно најбоље припремљен, али нико од њих још није потписао ниједан уговор о закупу или инвестицији. Тако 15 парцела на обали језера још увек чека инвеститоре.

Александра Исаков