Сахрањен Брана Црнчевић

На Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана, у присуству колега писаца, пријатеља и поштовалаца његовог књижевног дела и представника политичког живота, сахрањен је Бранислав Брана Црнчевић (1933–2011), аутор култних књига: „Пиши као што ћутиш”, „Пета страна света”, „Дневник једног”, књига за децу: „Босоноги и небо”, „Мрав доброг срца”, комедије „Кафаница, судница, лудница”… Опело је служио викарни епископ хвостански Атанасије (Ракита).

Пре тога, у Атељеу 212, на комеморацији, говорили су Драгослав Михаиловић, Рајко Петров Ного и Александар Вучић, а стихове Бране Црнчевића казивали су Петар Краљ и Горан Султановић.

Драгослав Михаиловић је кроз причу о два стара каубоја говорио о свом пријатељству са Браном Црнчевићем, које је трајало више од пола века. Црнчевић је био човек јавности. Онако како он јавности није могао да одоли, тако ни јавност није њему одолела. Написао би афоризам, хумореску, песму или причицу и не би имао стрпљења да сачека њено објављивање. Ставио би папир у џеп и пошао од једног сабирног места до другог, а то су увек биле кафане, и с врата гласно викнуо: „Слушај овамо”! Сутрадан би о томе читав град брујао.

Причајући вицеве, Брана Црнчевић је једном зарадио затвор. Али, и у Падинској Скели, где је боравио месец дана, шармирао је све редом, па и оне који су били дужни да га чувају. Када се из Скеле вратио, за њим су пошли и неки од његових чувара који су, међу својим ближњима, препричавали његове опасне анегдоте.

Старост и болест, рекао је Рајко Петров Ного, добре људе пролепша, а лоше поружни. Гледао је како се, испошћен и оцеђен, Брана Црнчевић телесно гасио, а остајао прибран, и у тој прибраности пролепшавао. Знао је да би сваки њихов сусрет могао бити и последњи. Опраштао се од света и од пријатеља са меланхоличним осмехом Сремца који је волео и разумео људе, баш зато што је знао колико су рањиви и слаби, баш зато што је знао колико је и сам рањив и слаб. Нема избеглице којој није помогао, јер је као дете и сам био избеглица. Био је на страни прогоњених и хапшених, јер је сваки морално осетљив човек на тој страни. Отишао је важан човек, одличан писац, чији је глас имао широку акустику. Тај простор не може попунити нико други.

Александар Вучић је истакао да се са Браном Црнчевићем познаје скоро две деценије, а последњих неколико година били су део исте породице – Српске напредне странке. Црнчевић је био храбар и одважан (често храбрији од њих политичара), врцав и духовит, али и одмерен и озбиљан. Увек је предлагао најбоља решења. Српска напредна странка, чији је био један од оснивача, биће му вечно захвална и учиниће све што је у њеној моћи да његове књиге дођу до што већег броја читалаца.

З. Р.