Сете нас се уочи избора

Пензионерима у Србији свањава изгледа само уочи избора. И то оних великих, како кажу, парламентарних или председничких. Tада су надлежни, изгледа, једино довољно широке руке да за милионску пензионерску популацију одреше кесу. То се потврђује и последњих дана, када се министар финансија у оставци Млађан Динкић трка са самим собом колики ће део јавног дуга вратити пензионерима. Почео је од шестине, а стигао до половине, најављујући тако најстаријима да ће уз просек од око 13.400 динара у децембру приде добити још око 7.000 динара, укупно око 20.000 динара. Тих 7.000 динара им је, иначе, "остао дужан" за другу половину пензије за август и цео септембар 2005. године.

Око 20.000 динара добиће и 200.000 пољопривредних пензионера којима држава дугује ни мање ни више него 20,5 пензија, а које ће онима који доживе бити исплаћене до 2010. године.

Држава закинула 12 одсто

И док једни аплаудирају на овакву министрову одлуку, други отворено питају – да ли би Динкић био тако дарежљив према 1,3 милиона најстаријих у Србији, да нису избори на видику, и поред суфицита у буџету од око 35 милијарди динара.

Јер, подсећања ради, пензионери су почетком ове године од Уставног суда морали да траже заштиту својих права. Наиме, држава их је закинула за повећање од око 12 одсто, колико им је припадало по основу раста трошкова живота и плата за последњи квартал прошле године. Али, влада је глатко ретроактивно применила одредбе новог Закона о ПИО, који је ступио на снагу 1. јануара ове године, па су пензионери остали без повишице.

У Партији уједињених пензионера Србије кажу да свака повишица пензионерима добро дође, али постављају, како кажу, основно, правно, политичко, па и цивилизацијско питање: Ко, у чије име и када може саопштавати овакве вести.

 Наиме, како је могуће, питају у овој пензионерској партији, да о томе одлучује министар који је дао оставку, па се не зна да ли је то одлука министра у оставци, или Владе Србије, чија би то надлежност требала да буде. Министар обећава пензионерима паре из вишка буџета Србије, као да су његове, а до тог суфицита је дошло и драстичним умањивањем и одузимањем права пензионера 2001, 2003, и 2005. године.
Поред тога, ова обећања потичу од човека који је заједно са својим садашњим и бившим истомишљеницима изазвао укупан суноврат статуса и животног пензионера, тврде у ПУПС-у. "Када се све ово има у виду, изјава министра у оставци, једино се може схватити као јефтин, политички и маркетиншки предизборни трик  његове странке Г17 плус".

А шта даље...

Иако ће им уочи новогодишњих празника ове паре добро доћи, у Савезу пензионера Србије и Војводине се питају шта ће бити после. Тим пре ако се зна да реформа пензијског система захтева да се због нужног смањивања јавне потрошње пензије не усклађују претежно са зарадама, већ само са растом трошкова живота. Како ће се наредних година инфлација све више зауздавати, да би 2009. била сведена на  4,5 одсто, то значи да ће пензионерске повишице бити минималне.

Јер, ступањем на снагу новог закона о ПИО од почетка ове године, уместо швајцарског начина обрачуна пензија, који је подразумевао квартално усклађивање 50 одсто са трошковима живота и исто толико са растом зарада, прешло на промене само два пута годишње. Тако се пензије усклађују 1. априла и 1. октобра са кретањем трошкова живота у односу од 62,5 одсто и растом зарада од 37,5 процената. Управо ће због тога за целу ову годину пензије бити номинално повећане за скромних 14 одсто, док је раст зарада између 21 и 22 процената.

Такав начин обрачуна довео је пензионере у ситуацију да им је просечни чек сведен на 61,5 одсто просечне зараде, са тенденцијом даљег обезвређивања. А само пре четири године он је износио чак 90 одсто од просека  зарада.

Закон налаже да у 2007. години учешће трошкова живота у пензији износи 75 одсто, а зарада свега 25 процената, у 2008. учешће трошкова живота ће бити још веће, чак 87,5, а зарада пасти на 12,5 процената, да би до 2009. године принадлжености старих биле усклађиване искључиво са растом трошкова живота.

Мењати закон

Према подацима Фонда ПИО запослених, чак 13,14 одсто укупне пензионерске популације прима 6.910,47 динара месечно и то из два дела, а 59,91 одсто око 13.465,35 динара. Истовремено, највишу пензију по старом закону, која износи 45.072 добија 1.969 пензионера или 0,16 одсто, а по новом чек тежак 64.049,20 динара, или 10 пута више од најниже пензије, прима само 13 пензионера.

Како се не би догодило да их власт заборави чим избори прођу, пензионери ће већ на наредној седници Управног одбора Фонда ПИО затражити дугорочно решење својих егзистенцијалних мука. И то тако што ће инсистирати на измени појединих чланова пензијског закона.

Према том закону, орочено је да у наредних пет година најнижа пензија не сме да падне испод  20 одсто бруто зараде. Истовремено је прописано да у наредне три године удео просечне пензије у просечној заради не сме да буде мањи од 60 одсто. Уколико се то догоди, сваког 1. јануара наредне године требало би да се надокнади та разлика.

Пензионери ће, тврди Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда ПИО, инсистирати да се ове временске одреднице бришу и тако осигура да пензијски чек не може бити социјала, што би се догодило у часу када би се ови односи нарушили.

Додатни проблем за ову милионску популацију је и то што се сваке године за исплату пензија из буџета издвоји најмање 12 милијарди динара, а питање је дана до када ће државна каса да им припомаже.

Ситуација би била умногоме другачија када би Фонд ПИО успео да наплати сав уложени новац у градњу више од 20 рехабилитационих центара по Србији, ауто путева, Сава центра, клиничких центара и домова здравља још за време велике Југославије.

-------------------------------------------------------------------------

Живот са два и по долара дневно

Сваки десети становник Србије преживљава са два и по долара дневно, показала је анкета о животном стандарду која је спроведена у Републици. У поређењу са земљама у региону сиромаштво у Србији је приближно као у Румунији, мање него у Албанији, а веће него у Бугарској и Пољској. Рурално становништво је и даље сиромашније од урбаног у Србији што је исто као и у другим земљама у транзицији. Највише сиромашних је у југоисточној Србији (23, 5 одсто), а најмање у Београду (4,2 одсто).

Стари (преко 65 година) чине скоро четвртину укупног броја сиромашних, 17,7 посто укупног становништва, а висок ризик сиромаштва највише погађа оне без пензија.

Сиромаштво у Србији је рурални феномен (као у већини земаља у транзицији) пре свега због бржег раста реалних зарада и пензија, које чине доминантан извор прихода становништва у урбаним срединама. Индекс сиромаштва руралног становништва (14,2 посто) скоро два пута је већи од индекса сиромаштва урбаног становништва.

Регион са највећим уделом сиромашних јесте југоисточна Србија, нарочито рурална подручја која су двоструко више изложена ризику сиромаштва у односу на просек целе популације. Сиромаштво у том региону је најдубље и најоштрије. Становништво руралних подручја југоисточне и дела западне Србије чини 25 посто укупног броја сиромашних. Најугроженије групе су избеглице и расељена лица.
Н. К.

--------------------------------------------------------------------------

Недовољно за живот

Уколико се оствари најава Млађана Динкића, министра финансија, да ће пензионерима у децембру бити исплаћене две рате старог дуга, односно у просеку по 7.000 динара, бројна пензионерска популација сигурно ће бити обрадована. Вишак прихода у буџету, како је рекао министар, омогућиће исплату дуга пензионерима пре раније утврђеног рока.

Драган Петровић каже да сви деле исту судбину и да је редовност примања једина утеха. "С натезањем" преживи месец, а стара девизна штедња му дође као поклон. Пензије би, сматра наш суграђанин, морале да буду веће, а он не губи наду да ће тако и бити.

– Готово је немогуће преживети са овако малим пензијама. Живим исувише скромно, храним се у удружењу пензионера, јер ми је ту јевтиније. Гардеробу не купујем, добијам је од снаје. Осим тога, помажем незапосленој ћерки. Састављам некако крај с крајем захваљујући супруговој пензији – рекла је Душица Остојић и додала да се нада да ће макар млади живети боље.

Љубина Тодоровић сматра да је после три деценије рада заслужила већу пензију.

– Није то никакав поклон, то је зарађени новац. Живим с мужем који прима мало више, па се некако сналазимо, мада је све то претакање из шупљег у празно. Повећање од пет одсто на 4.500 динара се и не осети.

Саша Стојановић каже да иако његова пензија није најнижа, од ње може да плати рачуне и да живи до пола месеца, а онда се сналази. Драгоцена му је помоћ сина и ћерке. Не верује обећањима надлежних  који, како каже, пензије повећају пет одсто, а плате тридесет.
А. Љ. М.