Мноштво Земаља у космосу

Ако је живот на Земљи настао у великим океанима, тада се зачео на хиљадама других светова. Према новом обрасцу, најмање трећина звезданих породица у суседству има стеновите планете са великим површинама текуће воде.

Нова претпоставка је у супротности с пређашњим да су ретки сунчеви системи с пратиљама налик Земљи. Део загонетке тицао се гасовитих дивова који су ближе својим звездама него Меркур Сунцу, а обликовали су се прилично брзо из прашине и гаса протопланетарног облака.

Астрономи су претпоставили да ти врући Јупитери при проласку кроз грађу од којег је начињен диск усисавају много прашине и стена или их избацују. Због тога би остало мало материјала за настанак планета с текућом водом.
Најновије опонашање указује да су то погрешне замисли, каже планетолог Шон Рејмонд са Универзитета у Колораду (САД), који је са сарадницима осам месеци изводио прорачуне на више десетина рачунара.

Заснивајући почетне услове на важећим теоријама настанка планета у Сунчевом систему, истраживачи су посматрали како се остали у настанку мењају (еволуирају) током 200 милиона година. И открили су да, када дивови почну да се селе, избацују знатно камених остатака звезда и у подручју погодном за живот, где текућа вода може постојати на површини планете. Тамо се ти остаци често спајају у планете величине Земље.

Ова врста ране еволуције, такође, пресложи протопланетарни диск, тако да комете удаљене милијардама километара почну да тону према звездама. У стеновите планете при томе удари сасвим довољно тих ледених кугли достављајући велике количина воде.

Шон Рејмод истиче да су били веома изненађени када су установили да су те планете богате водом и, вероватно, покривене глобалним океанима. А то наговешћује да наша галаксија, Млечни пут, може бити дом хиљадама планета налик Земљи.

Али, кључно питање јесте колико планетарних породица има вруће Јупитере. Данашње процене су, можда, превелике: постојећи начини откривања изван Сунчевог система веома су наклоњени овој врсти планета, а изузетно ненаклоњени налажењу звезданих породица налик нашој.

-----------------------------------------------------------

Најудаљенија галаксија

Екипа јапанских астронома објавила је да је открила најудаљенију и најстарију галаксију коју је човек икада опазио, јер је њена светлост коју данас видимо настала пре 12,7 милијарди година.

"Велики прасак" се догодио само 750 милиона година раније, нагласио је Масанори Иџе из Државне астрономске опсерваторије у Токију у чланку у научном часопису "Природа" (Nature). Откриће је потврђено спектроскопијом телескопа Субару на Хавајима.

Најудаљеније галаксије се и даље удаљавају све већом брзином од средишта свемира. Што се више удаљавају, светлост којa до нас стиже је све ближе црвеном крају спектра.

У марту 2004. француско-швајцарска екипа је помоћу великог телескопа VLT на планини Паранал у Чилеу објавила да је открила галаксију удаљену 13,2 милијарде светлосних година, али то касније није потврђено.

"Велики прасак" се десио пре око 13,7 милијарди година, а после неколико стотина милиона година појавиле су се прве звезде, затим прве галаксије. Астрономи желе да установе тачно време тих промена.