Европски марш

Неонацизам доживљава процват широм Европе. Упркос подсећањима на страхотну прошлост, документима, филмовима и серијама, упркос опоменама, школским штивима и законским забранама – зло поново прети.

Не ради се о апстрактном појму који описује понашање или веровања једне супкултуре. Неонацисти не живе у подземљу, не излазе из својих скровишта када падне ноћ. Они су учитељи, компјутерски експерти, продавци, музичари... Могу да буду наше колеге, суседи.

Посредни и непосредни утицај неонацистичких организација расте од Холандије и Белгије, преко „десничарског бастиона” средње Европе – Аустрије, Мађарске, Чешке и Словачке – до Балкана.

Све је више парламената у чијим сазивима седе ултрадесничари који су на функцију доспели уз подршку неонациста.

У Француској су неонацистичке организације забрањене, али многе се легално крију иза регистрованих ултрадесних групација попут Трећег пута или Новог отпора који наступа под слоганом „Мање лефтизма! Више фашизма!”.

У Италији нацистичкој идеологији блиске организације већ деценијама опстају као парламентарне странке.

У Немачкој је по завршетку рата, под надзором савезника, извршена стриктна „денацификација”, али после уједињења 1990. неонацистичке групе добијале су све више присталица, посебно међу младима из бивше ДДР који су неговали омразу према комунизму и аверзију према Словенима – посебно Пољацима – или Турцима.

Како је производња нацистичког пропагандног материјала забрањена, увози се из САД, Скандинавије, Мађарске или Италије. Измишљају се нови симболи који асоцирају на свастику.

Најјача странка којој се приписује ова оријентација јесте Национална демократска партија. Многе групе које испливају на површину забрањене су, али стално се стварају нове.

Британски неонацисти представљају широк фронт странака које су пре свега усмерене на „чишћење” друштва од других етничких и верских група. Британска национална партија Хитлеровог обожаваоца Џона Тиндала, која отворено пориче Холокауст, предводи листу од најмање десетак таквих странака – идеолошке деце Британске уније фашиста и националсоцијалиста сера Освалда Мозлија која је забрањена 1940.

У Бугарској је регистровано пет странака неонацистичке оријентације, у Грчкој две: Криси авји (Златна зора) и Маврос Кринос.

У Словачкој су припадници неонацистичке групе Словенска посполитост ангажовани у обрачунима са Ромима, а прошле године су у Братислави спречили одржавање прве параде ЛГБТ популације. Славе Хитлеровог заменика Рудолфа Хеса, а у Новом Саду су руку под руку са српским неонацистима обележавали годишњицу рођења Хајнриха Химлера.

У мађарском парламенту отворено неофашистичка странка Јобик, позната по подршци идеји градње концентрационих логора за мађарске Роме, партнер је владајућег Фидеса премијера Виктора Орбана. Извештаји говоре да постоји најмање осам тајних логора за сталну обуку неонациста, укључујући и онај екстремног Мађарског националног фронта, намењен кандидатима који докажу да нису јеврејског или ромског порекла. Визенталов центар упозорава да Мађарска „тоне у амбис расне мржње”.

У суседној Аустрији, Хитлеровој домовини у којој је у време фашизма било регистровано 500.000 нациста, Партија слободе Хајнца Кристијана Штрахеа успиње се ка политичком врху захваљујући разним неонацистичким удружењима грађана. Неонацисти лајт би према испитивањима јавног мњења данас освојили преко 40 одсто гласова – обнављајући мучна сећања на успон нациста тридесетих година прошлог века.

У Белгији од 2004. доминира неонацистичка организација „Крв, земља, част и оданост” која се често сукобљава са снагама реда.

Б. Ј.

-------------------------------------------

Од нео­на­ци­ста, са мр­жњом

Ожи­ве­ли су и по­но­во ди­жу гла­ву. Спре­ма­ју се да да­нас сла­ве ро­ђен­дан Адол­фа Хи­тле­ра.

Пре јед­не де­це­ни­је мла­ди са ул­тра­де­сни­це би­ли су „на­ци-гу­бит­ни­ци”. Да­нас је, ка­жу, „са­свим ОК би­ти на­ци­ста”. Њи­хо­ви из­бор­ни ре­зул­та­ти то по­твр­ђу­ју: сти­гла је но­ва ге­не­ра­ци­ја мла­дих обра­зо­ва­них нео­на­ци-ак­ти­ви­ста спрем­них да пре­у­зму ду­жно­сти.

Про­да­ју си-ди­је­ве на ко­ји­ма пла­во­ко­се де­вој­чи­це умил­но пе­ва­ју о су­пре­ма­ци­ји бе­ле ра­се. Кре­и­ра­ју ви­део-игри­це у ко­ји­ма је оба­ве­зно уби­ти сва­ког там­не пу­ти. Штам­па­ју ма­ји­це са крип­то-по­ру­ка­ма. Га­бри­је­ле Ади­нол­фи, осни­вач ита­ли­јан­ске нео­на­ци­стич­ке гру­пе Тер­ца по­си­зи­о­не, тре­ћа по­зи­ци­ја, ја­сно ка­же: „Је­ди­ни на­чин да да­нас бу­де­те фа­ши­ста је­сте да бу­де праг­ма­тич­ни.”

Има­ју са­вр­ше­ну ко­ман­ду над ко­му­ни­ка­ци­ја­ма 21. ве­ка. Од Ин­тер­не­та до кон­це­ра­та. Нео­на­ци му­зич­ка фир­ма Пан­цер­фа­уст ре­кордс успе­шно по­слу­је под сло­га­ном: „Ми не са­мо да за­ба­вља­мо де­цу ра­си­сте, ми их пра­ви­мо.”

Не ве­ру­ју ме­ди­ји­ма и фор­ми­ра­ју соп­стве­не прес-аген­ци­је и сај­то­ве ка­ко би ши­ри­ли сво­је иде­је мр­жње, ра­си­зма, хо­мо­фо­би­је, ан­ти­се­ми­ти­зма...

Они су Нем­ци, Бри­тан­ци, Ру­му­ни, Фран­цу­зи, Ру­си, Ита­ли­ја­ни, Шве­ђа­ни... Екс­трем­на де­сни­ца по­ста­ла је во­де­ћа по­ли­тич­ка сна­га ме­ђу они­ма од 15 до 30 го­ди­на у Хо­лан­ди­ји, Аустри­ји и Ре­пу­бли­ци Че­шкој. Њи­хов ути­цај ра­сте.

Иако су нео­на­ци­стич­ки сим­бо­ли у мно­гим зе­мља­ма за­бра­ње­ни, нор­ме, вред­но­сти, ве­ро­ва­ња и ци­ље­ви ове суп­кул­ту­ре по­ста­ју гло­бал­ни фе­но­мен са ра­сту­ћим бро­јем ме­ђу­соб­но по­ве­за­них и ор­га­ни­зо­ва­них гру­па.

Нео­на­ци­сти има­ју нај­ма­ње че­ти­ри ве­ли­ке ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је чи­је се члан­ство у Евро­пи про­це­њу­је на ми­ли­он љу­ди.

Већ ду­же од де­це­ни­је ауто­бу­си­ма из свих кра­је­ва Евро­пе до­ла­зе у Дре­зден ка­ко би го­ди­шњи­це са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња 13. фе­бру­а­ра 1945. зло­у­по­тре­би­ли за гло­ри­фи­ко­ва­ње на­ци­стич­ког Тре­ћег рај­ха и про­ту­ра­ње те­зе да „ни­јед­на стра­на ни­је би­ла ма­ње не­ху­ма­на од дру­ге”. Че­шки нео­на­ци­сти и швед­ски фа­ши­сти дра­ги су го­сти на фе­сти­ва­ли­ма ко­је ор­га­ни­зу­је Бри­тан­ска на­ци­о­нал­на пар­ти­ја. Овог мар­та мар­ши­ра­ли су у Вил­њу­су у Да­ну не­за­ви­сно­сти Ли­тва­ни­је.

У Аме­ри­ци је утвр­ђе­но по­сто­ја­ње 158 ак­тив­них нео­на­ци­стич­ких гру­па са хи­ља­да­ма чла­но­ва и де­се­ти­на­ма хи­ља­да сим­па­ти­зе­ра. По Чи­леу скр­на­ве си­на­го­ге и је­вреј­ска гро­бља.

Хи­тле­ро­во след­бе­ни­ци усу­ди­ли су се да се по­ја­ве чак и у Изра­е­лу, не оба­зи­ру­ћи се на шест ми­ли­о­на Је­вре­ја ко­је су њи­хо­ви идо­ли по­би­ли то­ком Хо­ло­ка­у­ста.

Бо­шко Јак­шић