Берзанска опомена Америци

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Први пут у историји, обвезнице које издаје америчка влада за финансирање свог дуга нису најсигурнији вредносни папири на свету. „Стандард и Пур”, агенција која оцењује стабилност земаља дужника, у понедељак по подне је наиме начинила преседан, променивши прогнозу америчке фискалне поузданости са „стабилне” у „негативну”.

То је само предзнак рејтинга који остаје максималан, „троструко А”, али упркос томе поредак је промењен: сада бољи статус од америчких имају вредносни папири Немачке и Француске. Потез „Стандарда и Пура” зато је нека врста опомене Вашингтону, где се две политичке партије Америке, демократе и републиканци, натежу око тога како да смање зјапећи буџетски дефицит и земљу изведу на пут фискалног оздрављења.

Берзе нису реаговале панично, индекс је најпре пао за један проценат, али се на крају дана вратио на нормално стање. Званично, нервозу нису показали ни главни поседници америчких обвезница, Јапан и Кина. Али оно што је ново, то је да нису више само теоретски, него и практични изгледи да Америка више не буде најпоузданији дужник. „Стандард и Пур” је саопштио да је вероватноћа да ће и сам кредитни рејтинг бити умањен један према три.

Оно што је досад било само могуће, постаје дакле и вероватно. До ове опомене дошло је у околностима тек окончане битке у Конгресу око буџета за 2011, који је усвојен прошле недеље, иако је прошло више од шест месеци од почетка фискалне године. У исто време, за мај је заказано ново велико надвлачење око повећања лимита до ког влада може да се задужује, јер ће постојећи, утврђен прошлог фебруара на нивоу од 14,27 билиона (хиљада милијарди) долара, бити достигнут већ средином маја, или, ако влада одложи уплате у пензијске фондове, почетком јула.

Већ су испаљене и прве салве из два табора и кад је реч о буџету за фискалну 2012. Републиканци су сачинили свој предлог тог државног предрачуна (и у Представничком дому, у коме имају већину, већ га и изгласали), уз који иде и програм смањивања трошкова федералне владе за око шест билиона у року од десет година, пре свега на рачун социјалних програма и здравственог осигурања.

Обама је потом изнео противпредлог, који предвиђа уштеду од четири билиона за 12 година, али без промена „друштвеног уговора”, дакле уз задржавање социјалних програма, мада уз веће опорезивање најбогатијих Американаца, што је за конзервативце „црвена линија”.

Америка данас за сваки буџетски долар позајмљује око 40 центи, по веома повољној камати од 3,373 одсто. Ако међутим дође до смањења њеног кредитног рејтинга, задуживање не би више било тако повољно, што би осетила не само њена, него и глобална економија, с обзиром да је долар још у улози резервне светске валуте и да ће економија САД још дуго бити највећа привреда на планети.

Буџетски дефицит Обамине владе за ову годину је пројектован на око 1,6 билиона долара, што је сасвим близу 10 одсто њеног бруто националног производа. Спољни дуг САД је у овом моменту нешто преко девет билиона, а ако се узме у обзир и унутрашња задуженост, која се другачије књижи, Америка дугује укупно 14,2 билиона, готово сто одсто БНП-а, свега што за годину дана произведе и кроз услуге размени.

„Стандард и Пур” је једна од три агенције за рејтинг, чије оцене пре свега служе за оријентацију инвеститора широм света. Они су, међутим, и „голим оком” могли да виде да је фискално здравље САД на силазној путањи већ пуну декаду, још откако је само са политичком калкулацијом, без оне финансијске, Америка ушла у два скупа рата, у Авганистану и Ираку. Буџетској неравнотежи допринело је и то што је Обамин претходник Џорџ Буш великодушно, у складу са идеологијом своје Републиканске партије, смањио порезе утицајној мањини најбогатијих суграђана.

М. Мишић

-----------------------------------------

Обама зарадио 1,7 милиона

Вашингтон – Породица Обама, Барак и супруга Мишел, пријавили су пореским властима да су у 2010. години зарадили укупно 1.728.096 долара, на шта су федералној држави на име пореза платили 453.770 долара. Тиме је амерички председник држави којој је на челу практично вратио више него целу своју годишњу плату (400.000), док је оно што је првој породици Америке остало на располагању дошло од ауторских хонорара за његове три књиге: „Смелост наде”, „Снови мога оца” и „О теби певам: писмо мојој ћерци”. Породица је сем тога за добротворне сврхе (што се одбија од пореске основице) дала 245.075 долара. Прошле године је иначе финансијски прошла много лошије негу 1999, када је пријавила приход од 5,5 милиона (у шта је била укључена и свота од Нобелове награде за мир).