За притворенике – хитно поступање

За аутоматски условни отпуст после две трећине издржане казне, као и за претварање једног дана притвора у два дана затвора, нужно је променити законе, а за то је надлежно Министарство правде, речено је јуче за „Политику” у Вишем суду у Београду.

Портпарол Вишег суда у Београду Душица Ристић прецизирала је јуче да су притвореници, који протестују у Окружном затвору у Београду, изнели три врсте захтева судијама који су их прекјуче посетили.

Један део захтева односи се на услове боравка у притвору, као што су смештајни капацитети притворских ћелија, бројност притвореника који бораве у њима, затим дужина боравка на свежем ваздуху, недостатак дневног светла у притворским ћелијама, као и квалитет хране.

– Притвореницима је указано да суд није надлежан да одлучује о томе, већ Министарство правде Републике Србије, с обзиром на то да у оквиру наведеног министарства функционише и Управа за извршење кривичних санкција – рекла је јуче за наш лист Душица Ристић.

Други део захтева притвореника односио се на примену института условног отпуста, затим рачунања дана проведеног у притвору у казну затвора и на број и трајање посете притвореницима, наводи портпарол Вишег суда у Београду.

– Условни отпусти регулисани су Кривичним закоником, а за његову примену неопходно је да су испуњене одређене законске претпоставке наведене у овом закону, чије испуњење суд мора да цени приликом доношења одлуке. Рачунање времена проведеног у притвору у казну затвора регулисано је Закоником о кривичном поступку, а број и трајање посете притвореницима регулисано Законом о извршењу кривичних санкција. Зато наведени захтеви притвореника подразумевају измену решења у тим законима, што такође није у надлежности суда, па је и на то указано притвореницима – каже Ристићева.

Трећи део захтева притвореника који протестују односио се на дужину трајања судских поступака у притворским предметима и дужину трајања притвора, као мере обезбеђења присуства окривљеног у току кривичног поступка.

– Притвореницима је указано да дужина трајања кривичног поступка зависи од бројних процесних претпоставки, затим од броја окривљених у кривичном поступку, броја предложених сведока, као и од обимности и сложености доказа у поступку, али и од начина на који странке учествују у кривичном поступку (окривљени, браниоци, јавни тужилац), док дужина трајања притвора зависи од тога када ће престати законски разлози због којих је притвор и одређен, а које суд цени у сваком предмету посебно – објаснила је портпарол Вишег суда у Београду.

Суд је у сваком случају по закону дужан да поступа са нарочитом хитношћу у предметима који су притворски, истакнуто је у јучерашњем саопштењу Вишег суда у Београду. Дужан је и да предузима све неопходне законске мере како би се ови поступци што пре завршили, као и да се мера притвора сведе на најкраће могуће време, имајући у виду да против одлуке суда која се односи на притвор, као меру обезбеђења присуства окривљеног, закон дозвољава изјављивање правног лека – жалбе, о којој одлучује непосредно виши суд.

Суд је указао да ће се нарочито хитно поступати у предметима у којима притвори дуго трају.

А. Петровић

-------------------------------------------

Престали да штрајкују глађу

Управа за извршење заводских санкција Министарства правде навела је у јучерашњем саопштењу да су, након неколико разговора са управом Окружног затвора у Београду и тројицом судија Вишег суда, сви притвореници престали да одбијају храну која се спрема у затворској кухињи и узели ручак.