Арена отвара врата

Концерт америчког хипхопера "Фифти сента" означиће сутра почетак званичног рада Београдске арене, једне од најсавременијих дворана у Европи.
Иако су неимарски радови давно завршени, шест месеци је трајала монтажа противпожарне заштите каблова који носе кровну конструкцију.
После тестирања овог система, први пут примењеног у нашој земљи, према речима Зорана Јовановића, помоћника секретара за спорт, противпожарна полиција дала је сагласност за одржавање манифестација. Употребну дозволу секретар за спорт очекује за неколико месеци.

Градска управа је имала задатак да прикупи све податке и документацију о грађевинским радовима на овом здању, изведеним у протеклих петнаест година. Велики део посла, како каже наш саговорник, већ је завршен, почев од измене и допуне главног пројекта, па до најситнијих детаља. То нимало није било лако с обзиром на то да је на изградњи једне од највећих спортских дворана у Европи било ангажовано више од седамдесет извођача радова.

Скупштина града је од 2000. године у ово здање уложила 40.000.000 евра, каже Јовановић и процењује да је од самог почетка изградње уложено укупно између седамдесет и осамдесет милиона евра.

Према генералном пројекту, хала која ће моћи да прими 20.000 посетилаца предвиђена је као место на којем ће се одржавати најважнији спортски догађаји као што су кошаркашке, рукометашке и утакмице у хокеју, атлетика, тенис, али и као простор за велике концерте, позоришне и циркуске представе, конгресе, сајмове и друго.

Читаво здање се простире на шест нивоа. У центру такозваног Нивоа 100 налази се арена површине од око 5.000 квадратних метара, а око ње техничке просторије, магацини, радионице, управа, спортске свлачионице, амбуланта, просторија за антидопинг контролу, просторије организатора, ТВ студио и магацини. Овај ниво укључује и улаз за управу, улаз за запослене и бочно постављене пролазе за камионе који довозе опрему. Само борилиште је празно, а сви подови на њему су монтажног и демонтажног карактера, што омогућава промену "сценографије" у зависности од збивања.

Следећи, Ниво 200, обухвата главни улазе за публику, северни (окренут ка "београдској" страни) и јужни (окренут према аутопуту). У улазном фоајеу су пролази за гледалиште, четири ресторана брзе хране уз по два велика санитарна чвора, помоћна просторија и магацини. Комерцијална ставка Београдске арене је Ниво 300. Раније је најављивано да ће луксузно опремљене ложе, које са салоном, бар-пултом и мониторима изгледају као апартмани, моћи да се изнајмљују на годину дана. Свака ложа има по 14 седишта у два реда, с тим да су на централној позицији две ложе спојене у једну већу из које ће догађаје у арени пратити најважнији гости.

Публика је смештена на Нивоу 400, који обухвата галерију, ресторане брзе хране и санитарне чворове. Ниво 500 и Ниво 600 су намењени за технику. За случај евакуације, постоји 146 метара отвореног простора, што би, по прорачунима, обезбедило евакуисање присутних за девет и по минута.

Градња овог новобеоградског здања, подсетимо, започета је давне 1992. године, и то са намером да у њој буде одржано Светско првенство у кошарци 1994. године, које је тадашњој Југославији због рата и распада државе одузето. Неколико година касније, СРЈ је добила организацију Светског првенства у стоном тенису (1999. године) и радови на објекту су настављени. Изградњу хале "Лимес" убрзо је прекинуло бомбардовање НАТО. У овој дворани, у септембру  2000. године, одржан је завршни предизборни митинг Слободана Милошевића, ондашњег председника СРЈ пред неколико хиљада тадашњих симпатизера.

Одлуком Владе Србије спортска хала Арена, односно "Лимес" како су је раније називали, прешла је 6. децембра 2001. године у власништво Скупштине града. После тога, највећа спортска хала у Европи променила је име у Београдска арена и  доживела финансијски препород. У њој су протеклог лета, на основу привремене дозволе за рад, одржани Европско првенство у одбојци, Европско првенство у кошарци и неколико концерата: Андреа Бочелија, Здравка Чолића, Фила Колинса и наступ Дејвида Коперфилда. Потом је у јануару ове године Ненад Богдановић, градоначелник, по  истеку привремене дозволе забранио одржавање спортских и културних манифестација, због безбедности учесника и посетилаца. У међувремену је основано предузеће "Београдска арена", које ће убудуће управљати овим објектом.