Држава признала Милошеву адресу

Сремска Митровица – Милош Ћетковић (59) из Сремске Митровице коначно је, после годину дана, званично добио кућну адресу и више не мора да се лажно пријављује као подстанар да би извадио личну карту и пасош. Милош се у државним књигама не води више као подстанар у Тицановој улици 21 у Сремској Митровици, јер се од пре неколико дана коначно његова легализована кућа у атару села Лаћарак води у Фрушкогорској улици бб, у селу Лаћарак, и на ту адресу је добио и пасош, а за који дан добиће и нову личну карту.

Прошле године Милош Ћетковић је легализовао кућу у атару села Лаћарак, у потесу „Окопи“, а онда је одмах отишао у полицију да извади нови пасош, пошто му је стари истекао. У полицији је добио одговор да се „Окопи“ не воде у списку улица ни насељених места и да на ту адресу не може никако добити лична документа.

– Нисам желео да се више лажно пријављујем, тражио сам да ми се одреди адреса, међутим, ту су настали проблеми, па сам упућивао писма и жалбе све до министра Милана Марковића, који ми је одговорио да име улице и моју адресу може одредити само Скупштина града Сремска Митровица. Сви покушаји да добијем адресу су пропали, а онда сам пре двадесетак дана у градској управи обавештен да се од сада моја кућа води на адреси у Фрушкогорској улици бб у Лаћарку и да могу на ту адресу да извадим лична документа. Одмах сам добио и пасош на ту адресу, а чекам да дигнем и личну карту. Нема срећнијег човека од мене – прича нам Милош Ћетковић.

Иначе, Милош Ћетковић је годинама радио у Црној Гори, а кућа у атару је била закључана. Вадио је документа на туђу адресу, где се лажно пријављивао као подстанар. У јануару ове године није отишао у Херцег Нови да ради, јер није имао пасош, а онда се заинатио да га добије на својој адреси, јер је прошле године легализовао кућу, која се у катастарским књигама води на потес „Окопи“.

– Не жалим због изгубљеног посла, јер више нисам илегалац у свом месту, не обмањујем државу, имам своју адресу. Замислите човека који са 59 година нема праву адресу, који моли пријатеље да се пријави на њихову адресу како би извадио лична документа. И, знате, највећа заслуга је новинара што је мој проблем са адресом решен. Кад је текст о мојим мукама објављен у „Политици“, све је кренуло набоље. Хвала вам што помажете малим људима, јер ја сам стигао и до омбудсмана у Новом Саду и – ништа. Новине објавише и ево – решено – сав срећан закључује Милош Ћетковић.

Ј. Слатинац