Дубоко орање због скупе хране

Да ли ће овог пролећа бити мање њива у парлогу и да ли ће скупа храна мотивисати земљораднике да више посеју и да више новца уложе у сетву? То ће се, вероватно, знати половином маја када се подвуче црта испод учинка пролећне сетве на више од два милиона хектара.

И овог пролећа земљораднике чека стандардни посао. Да кукуруз посеју на највише 1,4 милиона хектара, шећерну репу на 60.000–70.000 хектара, соју на око 150.000 хектара, толико и сунцокрета, кромпир на око 100.000 хектара, колико и свег осталог поврћа.

Секретар удружења за пољопривреду Привредне коморе Војводине Ђорђе Бугарин каже да је, упркос високим ценама, мотивација за сетву спорна и да умногоме зависи од политике прерађивача према земљорадницима.

– Произвођачи кукуруза су имали зараду и то зато што су у случају ове житарице они господари своје робе. Зато ће се и повећати број хектара под кукурузом. Произвођачи пшенице нису имали ту срећу и већином су је продали после жетве по 15 динара по килограму тако да су вајду имали само трговци и извозници. Соја и сунцокрет ће се засејати према очекивањима, јер су фабрике ову сировину исплатиле још у жетви, и то по ценама какве су биле на светским берзама – каже Бугарин.

По његовој оцени, овог пролећа земљорадници нису много заинтересовани за сетву шећерне репе, јер шећеране нису с њима поделиле профит од раста цене шећера и на домаћем и на страном тржишту. Зато је сетва слатког корена мања за петину или око 15.000 хектара.

Карактеристично за ово пролеће је да чак десетак одсто шећерне репе која се сеје неће бити „везана” за шећеране, већ се рачуна у ону „слободну”. То значи да ратари очекују да ће је продати преко границе што је, уосталом, био случај и ранијих година. Лане је, на пример, у Хрватску извезено репе у вредности од чак 13,5 милиона долара, а ове године купац слободног слатког корена могле би да буду и шећеране у Мађарској.

Стручњаци не сумњају да ће сетва, мерена бројем засејаних хектара, успети, али највише резерви има у погледу њеног квалитета. Репроматеријали су чак за трећину скупљи него прошле године. Ипак, уколико се узме у обзир однос цена пољопривредних производа, пшенице на пример, и минералних ђубрива, паритети су сада бољи него лане. Овог пролећа, на пример, за килограм минералних ђубрива треба дати 1,5 килограма пшенице, а лане чак 2,5 до три килограма пшенице.

– Ратари немају новца да више уложе у квалитет сетве. Зато ће бити сиротињска. Мање биљака и мање ђубрива. Какви ће бити резултати више ће зависити од временских прилика у овој години. Кредити банака скупи су за ратаре, а Министарство пољопривреде још није донело уредбе о финансирању сетве, па ни ону о регресу дела камате на краткорочне кредите – каже Бугарин

Државне субвенције су и иначе скромне и додатно добија их тек осамдесетак хиљада пољопривредних газдинстава која плаћају ПИО и здравствене доприносе, од укупно 440.000 регистрованих газдинстава.

Иако су цене пољопривредних производа сада високе, земљорадницима је, ипак, главна брига да ли ће то да потраје. Стручњаци, пак, кажу да ће им се већа улагања исплатити. Светска предвиђања су да ће храна бити скупа и наредних година и да се драстично појефтињење не очекује. Већ сада се може чути да нова жетва хлебног жита може да обори цене можда до десетак одсто. Просечан раст цена хране у прошлој години на светском нивоу био је чак 35 одсто, што је недавно и ММФ оценио као веома неповољно.

И друге околности у свету, попут земљотреса, ратова и скупе нафте, већ указују да ће храна бити тражена више него иначе. Због скупе нафте део производње житарица и уљарица „преселиће” се у производњу биоетанола и биодизела, а Јапан, који има 134 милиона становника, због радијације постаће већи купац хране на светском тржишту.

У Србији, показују неки подаци, чак 800.000 хектара је у парлогу или само угарено, што је готово петина од 4,5 милиона хектара обрадивих површина. За некоришћење овог ресурса казни нема, а време ће показати да ли је скупа храна и потенцијална зарада била мотив власницима земљишта да је обраде. Или за тај подухват треба новца који немају ни они, а чини се ни држава.

Јована  Рабреновић

------------------------------------------------------

Министарство: скупља сетва

Овогодишња сетва шећерне репе и кромпира у Србији приводи се крају, док је код појединих ратарских култура, као што је кукуруз, тек почела, изјавио је помоћник министра пољопривреде и трговине Милош Миловановић. Повећање планираних сетвених површина бележи се код кукуруза – за 70.000 хектара (шест одсто), дувана – за 592 хектара (11 одсто) и поврћа – за 20.000 хектара (девет процената), указао је Миловановић.

Сетвене површине су смањене код јарих стрних жита – за 20.000 хектара (17 одсто), шећерне репе за 15.000 хектара (21 одсто), соје – за 11.000 хектара (шест одсто), крмног биља – за 20.000 хектара (13 одсто) и осталих пролећних култура – за 10.000 хектара (22 одсто).

Планиране површине за сетву сунцокрета у Србији овог пролећа једнаке су прошлогодишњим.

Миловановић је, говорећи о трошковима сетве, казао да су сви репроматеријали у просеку скупљи за 10 до 40 одсто, за колико ће бити скупља и овогодишња сетва.

„У трошковима сетве највећа ставка је минерално ђубриво, где повећање цена за НПК износи 30 одсто, а за азотна ђубрива 40 до 55 одсто”, прецизирао је Миловановић. Помоћник министра је додао да гориво, односно евродизел на пумпама НИС-а, кошта 127 динара за литар, што је у односу на 2010. годину скупље за 20 динара, односно за 19 одсто.

 Танјуг