Бабин зуб руши Копаоник

До пре десетак година поједини мештани села у подножју Старе планине, смештене дуж границе са Бугарском, одрицали су се чак и својих имања како би  стекли право на социјална давања. Без добрих путева, далеко изван привредних токова, сиромаштво је многе приморавало да пола хектара земље продају за неколико оваца.
Када су пролетос начули да коначно, после две деценије нагађања, почиње градња туристичког комплекса на обронцима ове планине, цена је са једног евра за квадрат земље скочила пет пута, а неки кажу чак и до двадесет. Највише заинтересованих било је из Ниша и Београда, а куповале су се парцеле и до двадесетак ари.

На ове инвестиције реаговао је упозорењем министар финансија Млађен Динкић речима да "они који журе да купе земљиште на овој планини треба да знају да ће оно бити проглашено земљиштем од општег интереса".

За протеклих месец дана за Стару планину урађено је више него за претходних десетак година. Прво је Влада Србије донела одлуку о забрани градње на овој локацији, да би пре две недеље простор око Јабучког равништа добио статус скијалишта. Да није све у процедури, потврђују и конкретне најаве инвестиција. Тако је српски министар за трговину и туризам Бојан Димитријевић најавио да ће током ове и наредне године из Националног инвестиционог плана, али и из других извора Владе Србије, бити уплаћено десет милиона евра.

Само у првој фази предвиђено је да се изграде две жичаре, које ће прорадити ове зиме. Пропусна моћ ових жичара бити нешто више од три хиљаде скијаша на сат. Планирана је и обнова  пута Сврљиг – Кална.

Ски-центар кључна инвестиција

Најављена су и годишња улагања у износу од десет до 15 милиона евра, а цела инвестиција, према најави Димитријевића, процењује се на чак 300 милиона евра. Овај пројекат рачуна на улагања домаћих и иностраних инвеститора у градњу хотелских комплекса на Јабучком равништу капацитета 3.000 лежајева и на Големој реци од 5.000 лежајева, који ће представљати почетак ски-центра.

Скијашки центар на Старој планини имао би 150 километара стаза и 30.000 ноћења, и то је, према оцени министра туризма, кључна инвестиција за овај део Србије "која ће омогућити равномеран регионални развој, запошљавање и спречавање исељавања људи, као и одрживи развој региона и туризма".

Колику подршку ужива будући туристички центар на Старој планини казује и недавна посета председника Србије Бориса Тадића, који је заједно са деветорицом амбасадора означио почетак пројекта "Стара планина – шуме света". Том приликом председник Тадић је засадио "Панчићеву оморику" и брезу.

"Стручњаци за туризам тврде да је Стара планина највећи туристички потенцијал од Алпа до Црног мора и то је нешто што морамо да искористимо", поручио је Тадић.

Ове поруке сигурно ће стићи и до правих инвеститора, поготову што се много очекује и од повезивања са скијалиштима у суседној Бугарској. Почеће и велика борба за аеродроме, јер Нишлије очекују да коначно њихова ваздушна лука добије са овим центром нови замах, а није мало ни оних који указују да ће евентуалним отварањем граничног прелаза "Горње Високо" софијски аеродром бити удаљен тек педесетак километара.

Многи истичу да ће Стара планина потамнети сјај јединог српског ски-центра Копаоника, али да ни у бугарским скијалиштима Банском и Боровецу неће бити лако да се изборе с конкуренцијом.

Ђаци-пешаци као хотелијери

Да је дошло време да се нешто промени на истоку Србије сведочи и податак да једина основна школа на целом подручју постоји у Кални, а да су два ђака ученици истуреног одељења у Бариловцу. Можда ће они за двадесетак година на својим ливадама бити власници неког скијашког пансиона.

Тако је барем било на истоку Француске, у Савоји, коју сви знају по центрима као што су Шамони, Вал д’Изер и простором "Три долине" са којим министар Динкић упоређује Стару планину. Савојци су својевремено у Паризу били ложачи и послуга, а сада су њихови праунуци богати хотелијери. Можда ће се историја поновити и у овом делу Европе.