Минимум за своје здравље

Феномен касног лечењa васкуларних болести у нашој средини је толико значајан да битно утиче на резултате лечења, појаву компликација и порасттрошковаза читаво друштво. Каротидна, коронарна, периферна и анеуризматска болест се данас лече врло успешно ако се открију на време. Поставља се питање: „Зашто наши људи углавном ретко иду код лекара, да ли је реч о менталитету народа, или о лошој организацији медицинске службе?”

Одговор на ово питање је вишеслојан и могао би се поделити на чиниоце у вези са стањем у држави, у здравственом систему, са ставом лекара и односом појединца према свом здрављу.

Оптерећенипроблемима ,,свакодневног преживљавања”, наши људитоком последњих двадесет година имају пуно баналних препрека које их спречавају да се баве очувањем свог здравља. Не може се од човека који има нерешене проблеме у вези сазапослењем, становањеми многедругеживотненедаћеочекивати да пуну пажњу посвети одржавању свог здравља и подизању цивилизацијског нивоа живљења. Стална политичка, економска и друштвена нестабилност чине много тога у вези са сопственим здрављеммање важним. Наравно, с друге стране, изложеност стресу и „колективној нервози” доприноси епидемији кардиоваскуларних болести на бази раног и убрзаног развоја атеросклерозе.

Кашњење са лечењем је имера организације здравственог система сваке земље. Добар здравствени систем требало бида обезбеди приступачност лекара и довољне капацитете за дијагностику и лечење. Опхрван ургентним проблемима у такозваним турбулентним временима наш здравствени систем није стигао да се прилагоди. У међувремену се у свету, а још више код нас, дешавају три битне промене које су довеле до екстремног порастаоткривања случајева обољења кардиоваскуларног система. Прво, моћна неинвазивна, ултразвучна дијагностика једноставно и брзо открива каротидну, анеуризматску и друге облике атеросклеротичне болести. Друго, минимално инвазивни и ендоваскуларни начини лечења се развијају и скраћују дужину лежања и лечења нарочито каротидне и анеуризматске болести. Треће, просечан животни век се у прошломвеку продужио за 10 до 20 година, чак и у нашим условима, па је тиме повећана учесталост тешких облика атеросклерозе.

Овај велики пораст броја пацијената са кардиоваскуларним проблемима захтева веће дијагностичке и терапеутске капацитете, а они се практично нису мењали у последњих 20 година. Стање здравственог система је,осим тога,оптерећено недовољним бројем специјалиста анестезиологије, радиологије... Проблем је и у томе што су лекари опште медицине „затрпани” административним пословима.Данас би сваки дом здравља могао и морао да понуди ултразвучне прегледе крвних судова који су прецизни, бесплатни, поуздани и брзи у откривању чак и почетних облика васкуларних болести.

На индивидуалном нивоу, постоји лични минимум који би свако требало да учини за своје здравље. Проблем је опет вишеструк. Прво, недовољна општа свест о значају болести и нових могућности лечења. Друго, неопходно је поверење које се развија у сарадњи између здравственог система, лекара и сваког појединца. Последњих година ово поверење јеозбиљно уздрмано аферама и општом климом неповерења.Недовољна колективна свест о могућностима превенције и лечења могла би се поправљати заједничком упорном активношћу лекара,али и медија.

Страх од болести која би се могла открити је људски, али то није добар разлог за избегавање прегледа. Каротидна болест је специфична јер у почетним па и одмаклим стадијумима атеросклеротичног сужења нема никаквих тегоба све до појаве можданог удара. С друге стране, у неразвијеним срединама постоји предрасуда по којој обољења у везиса функцијом мозга треба сакрити јер су ,,срамота” за човека и породицу. Култивисање медијске слике о томе шта је здравље, како препознати болест и шта се у вези са њом може паметно предузети направило бипозитивну атмосферу о добити која се постиже излечењем.

Парадигматичан је пример каротидне болести као узрочникаможданог удара. Наша земља је избила на неславно прво или друго место у Европи по учесталости можданог удара код жена. У развијеним земљама направљени сумултидисциплинарни програми за превенцију и рано откривање почетних промена на каротидним артеријама. То је довело до статистички регистрованог значајног пада тешких последица каротидне болести. Ради се приступачним и не толико скупим методама који су део стандардног репертоара нашег здравства, али би развој свести о потреби лечења каротидне болести и вишеструко корисним ефектима поправљања мождане циркулације свакако допринео да се пацијенти јављају на време. Иста је ситуација са анеуризматском болешћу аорте, где се операцијом урађеном пре настанка крварења због руптуре постижу резултати који су чак десет пута бољи него ако се не реагује на време.

Професор универзитета, дописни члан САНУ, васкуларни хирург