Срце не сме беспотребно да пати

Гост „Политикиног” подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” био је професор др Душко Илић са Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, који деценијама спаја науку, праксу и огромно искуство у раду са спортистима. Стручњак је за биомеханику и моторну контролу и оснивач је Профекс академије здравог живота. Радио је са бројним врхунским спортистима, као што су Андрија Прлаиновић, Јанко Типсаревић, Немања Матић, Игор Ракочевић, био је део тима Новака Ђоковића на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, када је овај тенисер освојио бронзану медаљу, као и са теквондисткињом Милицом Мандић када је освојила злато на Олимпијским играма у Лондону 2012. године. Као кондициони тренер тенисера Ненада Зимоњића има освојено прво место на свету у 2008. години, на листи дублова. Интересантно је и да по његовој рецептури један ресторан у Београду прави посебан здрав мени…

– Било би нефер да људи помисле да се шампиони рађају. Они могу поседовати читав низ неких добрих предиспозиција и бити талентовани, у сваком случају. Ми имамо могућност да видимо да ли неко дете у континуитету поседује енергичност, степен агилности, безусловно, у сваком моменту боравка на терену. А онда следи онај други део, енергизованост, а то је да практично све време у континуитету поседујете енергију која не јењава и немате неке локалне падове, а важно је и постојање жеље. Тренер је тај који све то види, препознаје, тражи додатно ангажовање, па може да процени како ће дете функционисати и шта се са тим дететом може догађати на сваких шест месеци. Фудбал је после кошарке, одбојке, рукомета спорт који тражи да играчи поседују мало виши степен дужине корака, мало виши степен преноса телом свога кретања, јер терен није мали. Много је и обележја по којима можемо одмах проценити статус деце. За нас је јако важно да се деца изграђују са изражено здравом кичмом, да такозвана лумбална лордоза има свој лук, таман такав да не буде ни пренаглашен, али ни премали, да не буде такозвано конзолно усађивање кичменог стуба у крсну кост, јер онда то може после да постане опасно за добијање дискус херније, на пример – истакао је Илић.

Његово искуство показује да је 998 девојчица од 1.000 са којима је радио имало сколиозу са левом лумбалном и десном торакалном сколиозом, што је невероватан податак. У питању су девојчице које су израстале релативно премршаво.

– Неки родитељи имају став да деца треба да конзумирају храну кад су гладна, али имате много нејешне деце која чак израстају са малим основама зглобова. Такви, због смањеног ослонца једног пршљена на други, најчешће се криве. Драго ми је да нема више великих апела да деца треба да иду пошто-пото у базен не би ли се исправила и постигла услове исправљене постурне грађе. Родитељи треба да знају да је базен нестабилна средина. Деца треба да науче да пливају, да бораве јако пуно у морској води, у минералним супстратима, али после сваке базенске опције морају да имају корективно вежбање јер је то бестежинско стање. На пример, од хиљаду деце која одлазе на базен преко 900 има сколиозу зато што после на сувом постоје јако нестабилне позиције за тело. Ја сам професор биомеханике и бавим се еволутивним променама на људском телу на нивоу филогенезе и онтогенезе, а то значи процесом, завршним делом израстања људског организма. Не смемо стављати децу у бестежинска стања често јер постану тромији, касне им покрети на сувом, нису довољно стабилни. После базена морају да имају корективно постурно вежбање, не би ли били у прилици да превенирају „незарађивање” жестоких сколиоза – додао је Илић.

Он додаје и да су многи колективни спортови – из раја изашли.

– Ја једино девојчицама не бих препоручио фудбал, али све остале спортове да. Девојчице у највећем броју случајева, нажалост, губе такозвану женствену лумбалну лордозу, губе физиономију ногу, постају им ноге трупасте, по силуети изгледају као мушкарци. И надбубрег им мало више ради. Долазе и у ситуацију да им мало по мало тестостерон постане доминантан, па она од 15. године живи као дечак, а не као девојчица. И када је у питању тенис, не бих саветовао родитељима да девојчице ставе у овај спорт. Исто је много напорно, презахтевно, врло фрустрирајуће и нестабилно, јако осујећујуће – појаснио је наш саговорник.

Сарадњу са тенисером Новаком Ђоковићем наш саговорник описује као изузетну, сматрајући да он има предиван сензибилитет, висок степен квалитетне, позитивне послушности, велику усмереност кад су у питању исхрана и вежбе…

– Психоенергетски однос је посебно битан. Ту је прављење неких својих личних „вентила” да би опстајао: када ради – ради, када не ради – не ради. То ми се јако свидело. А оно што је део и мог начина функционисања јесу организација и дневни ниво поштовања послова који морају да се изведу. Могли бисмо да кажемо да је Ноле био цео свој радни век до сада преорганизован и преозбиљан. Будући да је дефинитивно најбољи играч света, сада треба да се посвети, из мог угла, свом здрављу. Фасцинира ме како се он и данас креће по терену. Само је ствар да ли и он жели у овој ери да помери те границе. Није он једини тенисер који је у тој старосној доби то тако радио, али један је од ретких. Ако буде желео да у будућности ствара неки амбијент, да још један период опстане на подлогама које су тврде, мора себе да чува префињеним, модификованим техникама, не би ли дошао на тај ниво да буде један од ретких тенисера који се суштински скоро никада није повредио, што је јако важно. Ако жели себе да надомести на виши ниво, мора променити додатно мини-технике кретања, не би ли у томе опстао. Он за то има способности. Зато нису важни само глава и тренинг, као и начин храњења, него и једна додатна доедукација, јер човек се учи док је жив – сматра Илић.

Савет професора Душка Илића је да људи од септембра до маја треба да носе стежуће чарапе до колена или опције хулахопки.

– То се не односи само на жене, већ и на мушкарце, јер су мушкарци почели да јењавају чак брже, да имају некрозу и затањивање васкуларне мреже, као и лимфне мреже. И врло је важно поседовати стежуће чарапе. Тако спречавамо многе васкуларне болести. Некоме је први пут отац имао васкуларне проблеме у 65. години, а особа мисли: „Е, неће то мене.” А статистика показује да једно дете тридесетмилионито има проблем срчане мане у фудбалу, а двадесетмилионито у кошарци. Оно што прави проблем сваком четрдесетпетогодишњаку и старијима од тог доба није срце и предиспозиција за проблеме са срцем, него обрнуто: лоша васкуларна мрежа и седење, невраћање крви до срца у довољној мери, или такозвани предуслов за срчаном патњом. Срце беспотребно пати све време у континуитету само зато што немамо на радном месту стежуће чарапе, или што се мало нисмо подигли на прсте неколико пута у току дана. Врло је важно да и мушкарци и жене, поготово жене, због пролапса међичног дела, карличног, независно од тога да ли су рађале или нису, да се подвежу са врло добрим појасом. То значи да треба да носе стезнике или такозване прслуке, појасеве, које, када тако вежете, морају да буду таман толико постојани да вас подигну нагоре, умање вам абдоминалну или стомачну дупљу, и цело тело са умањењем, због закона елементарне физике, иде на горе. Тако направите себи услове великог растерећења пршљенова и ниједан од дискуса између пршљенова не пати. Дакле, добро је да се носе стезници када се седи или стоји. То је важно и за жене и за мушкарце. Добро је да у некој благо стежућој варијанти поседујете само појас када је у питању физичко вежбање. Тада људи немају проблем да по било ком основу њихов лимфоток буде у неком дисбалансу са крвотоком, поготово венским – навео је Илић.

Он је нагласио да је важно да човек сваки дан треба да живи подједнако срећно, да има јако пуно излива поштене, искрене и несвакидашње љубави.

– А ако је то тако, онда је срећа и задовољство и једна лепа заштита од Бога превелика – додао је професор Илић. 

Припремљеност Јанка Типсаревића

Професор др Душко Илић говорио је у подкасту и о томе да ли је тачно да је својевремено Јанко Типсаревић био најприпремљенији играч на Олимпијским играма?

– Он је имао све време у континуитету икс позицију колена, она је негде чак могла и да помогне, али у највећем броју случајева није, па му је, нажалост, створила услове да му величина бутина, натколенице буде практично нешто што је премасивно. Тако су постале велики терет кад су у питању поједини делови игре, али је након, на пример, 30 размена удараца рекетом лево и десно, дошао на тај ниво да и даље може да размењује лопту подједнако брзо. То је баш захтевно. Њему су се ноге, баш због те величине натколеница, „пуниле” и тада смо четвртог играча света тада Давида Ферера победили без икаквих проблема. Али морате имати стандард да бисте опстајали у датом спорту. Десило се и да је Јанко баш после вођства у следећој утакмици изврнуо скочни зглоб, доживео велику луксацију, енормно брзо му је натекао цео зглоб и практично нисмо могли више да се такмичимо. Од високе припремљености, чак и веће него што је Новак Ђоковић тада имао, дошли смо у ситуацију да је морао да прекине даље такмичење и, за мој појам, био је неко ко је показао да нешто може да вас одведе у другом смеру. То му се после догодило због начина газа. Он је имао додатну деструкцију плантарне апонеурозе, промене на ткиву. Па смо опет са хиљаду и неког места дошли на 50. у једном кратком периоду, где је показао да то може. Суштина је да телесна неуредност може, ипак, само да вам пре или касније зада неке проблеме – рекао је наш саговорник.

Зашто не треба седети прекрштених ногу

Гост нашег подкаста говорио је и о томе због чега није добро седети прекрштених ногу.

– Имамо два зглоба кукова. Када прекрстимо ноге, пореметимо тиронотиде, кукови оду у поље, рашире се, и онда код половине жена када немају мишићни тонус, а прекрштају ноге, кукови одлазе у страну – глутеуси јако брзо праве атрофију. И врло брзо дођете у ситуацију да вам елевирају оба кука, буду много шири него што је карлица, и са широм карлицом иде слегање кичменог стуба, и то интензивно. Али карлица није мирна, него се нагиње према напред, и ми кажемо да је тиме инклинирана карлица у великој мери, или да је нагетост велика према напред, као да кесе са пијаце испред себе носите, а не поред себе. Тако правите себи, нажалост, пет, шест пута већу тежину за крсну кост где је кичма посађена у нашем телу, и крсна кост крене да отиче. И онда крећу болови. Кад крсна кост креће да отиче, следи пролапс, све више пече тај део. Углавном, док се људи намештају с једне па с друге стране, ишијалне гране се у међувремену искомпромитују, и у једном моменту направите себи велики проблем везан за елементарни боравак, мало дужи у седењу. Из тих разлога ми фаворизујемо да људи у будућности имају своје стандарде, као људи који седе цео дан у столици и раде неки озбиљан интелектуални посао, а највише нас је таквих. Треба да се седи у столици која има наслон, а затим да можемо да се око столице окрећемо. Битно је и да можемо да устанемо и да се јако растеретимо тако што се рукама јако потиснемо на доле, а теменом на горе, не бисмо ли извукли кичмени стуб. А онда на пола сата треба да одете уза стуб и направите још додатно једно лепо растерећење – каже Илић.

Високе штикле и петни трн

Често се жене питају и колико ношење високих потпетица може да утиче на појаву проблема са кичмом.

– Треба тражити услове у будућности да свака жена налази простор да носи штикле које нису више од неких шест центиметара. А ако је већ актуелно да то буду „дванаестице” или „десетке”, велика је ствар налазити неку елеганцију где и да са предње стране постоји платформа у довољној мери, а не само од позади, јер се тиме практично прави велика додатна нагетост и наглашена лумбална лордоза. Жене које већ после пола године ношења високих штикли осете да имају неке болове у петама, а чак после и у некој другој обући треба да знају да може доћи врло често до разградње коштаног ткива ако у континуитету носите високе штикле релативно малих основа. И то је један од првих разлога за изражено брзу дегенеративну промену на петној кости и добијању петнога трна – додаје гост нашег подкаста.