Кад Србин добије помиловање

Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, 4. новембра – "Чим један Србин буде помилован почињу афере!" Ту нескривено љутиту реченицу изговорио је јуче председник РХ Стјепан Месић на питање новинарке Хрватског радија зашто је Драгишу Чанчаревића, осуђеног за ратни злочин, помиловао за годину дана затвора и када ће коначно Комисија за помиловања почети да ради транспарентно.

Месић је такође рекао: "Очито постоји жеља да Срби не могу бити помиловани. Они који тако мисле нека покрену то питање преко оних институција које имају иницијативу за законску регулативу, да се каже да Србе не можемо помиловати, без обзира на околности након што су осуђени за било који злочин. То ће у Европи бити поздрављено пљеском! Србе треба искључити из помиловања, слажете ли се с тим?"

Драгишу Чанчаревића, бившег полицајца, недавно су у прилогу Дневника загребачке Нове ТВ назвали "крвником из Борова Села". Чанчаревић је, подсетимо, у време мирне реинтеграције источних делова Хрватске постављен за начелника четврте полицијске станице у вуковарском кварту Борово Насеље, а 1999. године је ухапшен и осуђен на 13 година затвора под оптужбом за ратни злочин против ратних заробљеника, односно да је 1991. као истакнути припадник српске милиције "допуштао непознатим особама да заробљенике туку, физички и психички злостављају", те да је и лично малтретирао двојицу заробљених. Врховни суд му је казну смањио на 10 година, а Месић га је недавно помиловао за још једну годину.

Међутим, то није крај, а ни суштина ове типичне ратне приче с простора Хрватске. О њој говори писмо председника Грађанског одбора за људска права из Загреба Зорана Пусића, које објављује најновији "Ферал", баш на дан када је Месић прозван због своје одлуке о ублажавању казне Чанчаревићу.

Пусић, наиме, замера Новој ТВ што се тако приземно сручила на Чанчаревића, а да није ни погледала о чему се ту ради, односно да је – и по његовом дубоком уверењу – дотични у ствари невин осуђен, на основу очигледно лажних доказа. Цела ова прашина, додајмо, и подигла се зато што је Чанчаревић после Месићеве одлуке о делимичном помиловању најавио из затвора да ће подићи тужбу против сведока зато што су га лажно оптужили.

Да не би било недоумице, Зоран Пусић детаљно подсећа и наводи документе о чему се овде ради. Тако је сведок Крешимир Стрганац на суђењу изјавио да познаје Д. Чанчаревића, јер су заједно радили у полицијској станици у Даљу 1990. и 1991, где су заједно ишли у патроле, али је из радне књижице оптуженог видљиво да он никада није радио у Даљу, што је потврдио и начелник те полицијске станице из тог времена Жељко Вајда.

Надаље, сведок Томислав Килић, који га је најтеже теретио, на питање како је препознао Чанчаревића објаснио је како му је дошла полиција у кућу, показала му слику Чанчаревића и рекла му да је то човек који га је малтретирао. Иначе, Килић је осуђен на 12 година затвора због убиства ради пљачке у Осијеку. Трећи сведок Маринко Бертић теретио је Чанчаревића такође због наводног малтретирања у Даљу и тврдио како је против њега поднео кривичну пријаву полицији у Доњем Михољцу 1993. године, али таква пријава нигде не постоји. Такође је тврдио да познаје оптуженог, јер је с њим 1975. године радио у комбинату Борово, али је Д. Чанчаревић тада имао – 14 година и ишао у основну школу.

На основу таквих "доказа" Драгиша Чанчаревић је осуђен као ратни злочинац и у затвору чами још од 1999. године, а хрватска јавност се узбудила пошто му је председник државе смањио казну, а он најавио тужбу против лажних сведока.