Захтев Србије тешко ће одбити Савет безбедности

После подношења захтева Београда Савету безбедности УН за спровођење независне истраге о трговини органима на Косову и Метохији током сукоба 1999. године поставило се питање какве шансе има српска иницијатива у највишем светском политичком телу. С обзиром на то да је иза предлога стала и Москва, што је најављено приликом недавне посете руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, аналитичари оцењују да такав, компромисан предлог, може бити прихваћен у Савету безбедности, најраније 12. маја на првој наредној седници посвећеној Косову и Метохији.

Ово питање је додатно актуелизовано после изјаве Маје Коцијанчич, портпаролке високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која је казала да нема потребе укључивати Уједињене нације, јер је Еулекс довољно способан да настави истрагу о наводима садржаним у извештају швајцарског истражитеља Дика Мартија. „Еулекс је у потпуности способан и на најбољем месту да спроведе истрагу о трговини органима”, изјавила је за „Новости” Коцијанчич.

Српски предлог већ је стигао у Секретаријат УН, односно генералном секретару Бан Ки Муну и ускоро ће бити објављен као документ Савета безбедности. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић објаснио је да је главни елемент предлога да мандат за истрагу о наводима Мартија о трговини органима на Косову мора дати Савет безбедности УН. „Сви ратни злочини који су почињени на територији бивше Југославије истраживани су са мандатом Савета безбедности УН и они који су те злочине истраживали имали су обавезу да извештавају Савет безбедности. То се мора обезбедити и сада, не видим разлога да жртве са Косова, уколико истинитост навода буде доказана, буду третиране као мање вредне”, појаснио је Јеремић после сусрета с норвешким министром спољних послова Јонасом Гар Стореом.

Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић оцењује за „Политику” да је реч о питању принципијелног карактера.

– Карла дел Понте је рекла да Еулекс није по својим капацитетима у стању да изнесе ову истрагу, а њено мишљење требало би узети у обзир, јер је била тужилац Хашког трибунала у време када су прикупљени докази о трговини органима. Сигуран сам да би било којој земљи, која би ставила вето на такву одлуку, било веома тешко да објасни тај вето. Постоје формални проблеми када је реч о Еулексу, јер он нема надлежност да истражује ван Косова, што је за ову истрагу од прворазредног значаја, с обзиром на то да трагови воде ка Албанији, Турској и ко зна где још ван ЕУ – каже Тодорић.

Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић подсећа да се и на претходној седници Савета безбедности, али и по томе како је извештај Дика Мартија интерпретирала већина западних влада, видело се да би они били најсрећнији да се тај извештај некако заташка:

– Извештај је сувише крупна ствар и не могу да се понашају као да га нема, па зато покушавају фактички да га гурну под тепих и кажу како Еулекс води ту истрагу. Тако би се све пребацило у надлежност Еулекса и албанских институција на Косову, па да Тачи истражује самог себе. Све то је за Србију неприхватљиво.

Вукадиновић претпоставља да је, после консултација са чланицама Савета безбедности, пронађена формула која је нешто између онога што жели Србија и што желе Приштина и водеће западне престонице.

– То би се могло назвати Еулекс плус и значило би да истрага није само у надлежности Приштине и Еулекса, већ би се извештај подносио Савету безбедности који би имао коначну реч. По мом укусу овај предлог је можда и превише компромисан али је направљен тако да има шансе да прође. Тешко је гласати против њега, јер је умерен и минималистички. Тим пре што је усаглашен са Русијом, па има значајне шансе да прође, али треба очекивати још зачкољица – предвиђа Вукадиновић.

Б. Билбија

-----------------------------------------

Повољан однос снага

Да би захтев Србије прошао у Савету безбедности мора да добије подршку девет од укупно 16 чланица, а да нико од пет сталних (САД, Кина, Русија, Велика Британија, Француска) не уложи вето. Међу несталним чланицама су БиХ, Габон, Бразил, Колумбија, Немачка, Индија, Либан, Нигерија, Португалија и Јужна Африка. Србији иде наруку што управо девет чланица СБ није признало Косово.