Zahtev Srbije teško će odbiti Savet bezbednosti

Posle podnošenja zahteva Beograda Savetu bezbednosti UN za sprovođenje nezavisne istrage o trgovini organima na Kosovu i Metohiji tokom sukoba 1999. godine postavilo se pitanje kakve šanse ima srpska inicijativa u najvišem svetskom političkom telu. S obzirom na to da je iza predloga stala i Moskva, što je najavljeno prilikom nedavne posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, analitičari ocenjuju da takav, kompromisan predlog, može biti prihvaćen u Savetu bezbednosti, najranije 12. maja na prvoj narednoj sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji.

Ovo pitanje je dodatno aktuelizovano posle izjave Maje Kocijančič, portparolke visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je kazala da nema potrebe uključivati Ujedinjene nacije, jer je Euleks dovoljno sposoban da nastavi istragu o navodima sadržanim u izveštaju švajcarskog istražitelja Dika Martija. „Euleks je u potpunosti sposoban i na najboljem mestu da sprovede istragu o trgovini organima”, izjavila je za „Novosti” Kocijančič.

Srpski predlog već je stigao u Sekretarijat UN, odnosno generalnom sekretaru Ban Ki Munu i uskoro će biti objavljen kao dokument Saveta bezbednosti. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić objasnio je da je glavni element predloga da mandat za istragu o navodima Martija o trgovini organima na Kosovu mora dati Savet bezbednosti UN. „Svi ratni zločini koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije istraživani su sa mandatom Saveta bezbednosti UN i oni koji su te zločine istraživali imali su obavezu da izveštavaju Savet bezbednosti. To se mora obezbediti i sada, ne vidim razloga da žrtve sa Kosova, ukoliko istinitost navoda bude dokazana, budu tretirane kao manje vredne”, pojasnio je Jeremić posle susreta s norveškim ministrom spoljnih poslova Jonasom Gar Storeom.

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ocenjuje za „Politiku” da je reč o pitanju principijelnog karaktera.

– Karla del Ponte je rekla da Euleks nije po svojim kapacitetima u stanju da iznese ovu istragu, a njeno mišljenje trebalo bi uzeti u obzir, jer je bila tužilac Haškog tribunala u vreme kada su prikupljeni dokazi o trgovini organima. Siguran sam da bi bilo kojoj zemlji, koja bi stavila veto na takvu odluku, bilo veoma teško da objasni taj veto. Postoje formalni problemi kada je reč o Euleksu, jer on nema nadležnost da istražuje van Kosova, što je za ovu istragu od prvorazrednog značaja, s obzirom na to da tragovi vode ka Albaniji, Turskoj i ko zna gde još van EU – kaže Todorić.

Glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović podseća da se i na prethodnoj sednici Saveta bezbednosti, ali i po tome kako je izveštaj Dika Martija interpretirala većina zapadnih vlada, videlo se da bi oni bili najsrećniji da se taj izveštaj nekako zataška:

– Izveštaj je suviše krupna stvar i ne mogu da se ponašaju kao da ga nema, pa zato pokušavaju faktički da ga gurnu pod tepih i kažu kako Euleks vodi tu istragu. Tako bi se sve prebacilo u nadležnost Euleksa i albanskih institucija na Kosovu, pa da Tači istražuje samog sebe. Sve to je za Srbiju neprihvatljivo.

Vukadinović pretpostavlja da je, posle konsultacija sa članicama Saveta bezbednosti, pronađena formula koja je nešto između onoga što želi Srbija i što žele Priština i vodeće zapadne prestonice.

– To bi se moglo nazvati Euleks plus i značilo bi da istraga nije samo u nadležnosti Prištine i Euleksa, već bi se izveštaj podnosio Savetu bezbednosti koji bi imao konačnu reč. Po mom ukusu ovaj predlog je možda i previše kompromisan ali je napravljen tako da ima šanse da prođe. Teško je glasati protiv njega, jer je umeren i minimalistički. Tim pre što je usaglašen sa Rusijom, pa ima značajne šanse da prođe, ali treba očekivati još začkoljica – predviđa Vukadinović.

B. Bilbija

-----------------------------------------

Povoljan odnos snaga

Da bi zahtev Srbije prošao u Savetu bezbednosti mora da dobije podršku devet od ukupno 16 članica, a da niko od pet stalnih (SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, Francuska) ne uloži veto. Među nestalnim članicama su BiH, Gabon, Brazil, Kolumbija, Nemačka, Indija, Liban, Nigerija, Portugalija i Južna Afrika. Srbiji ide naruku što upravo devet članica SB nije priznalo Kosovo.