Посебна судска већа за „старе предмете”

Министарка правде Снежана Маловић, пита зашто је и на чије инсистирање предмет Светлане Ражнатовић стајао у фиоци пет година, а на његово окончање споразумом гледа као на крај осмогодишње агоније. Открива да су формирана судска већа која ће радити само на „старим предметима”, али каже и да је сигурна да ће се утврдити евентуално постојање кривичне одговорности Мире Марковић у убиству Славка Ћурувије…

Показује ли нагодба склопљена између Светлане Ражнатовић и Вишег јавног тужилаштва у Београду да се кривична одговорност може избећи новцем?

Наравно да не.Споразумом са Ражнатовићком, Србија није оштећена ни за један динар. Тачније, сума коју је она према споразуму дужна да уплати три пута је већа од оне за коју је држава оштећена неплаћањем пореза од трансфера фудбалера. Светлана Ражнатовић је признала кривицу за нешто што се годинама наслућивало да се дешава у спорту, и више није могуће рећи да „фудбалска мафија” није постојала.

На њено признање кривице гледам као на крај једне агоније која је трајала осам година. Мене занима зашто је овај предмет скоро пет година стајао у фиоци и ко је на томе инсистирао?

Зашто Драгану Џајићу и Звездану Терзићу, такође фудбалским радницима који су окривљени да су злоупотребили положај, нису понуђени споразуми?

У вашем претходном питању лежи одговор. Дакле, новац не може да буде замена за казну. Тужилаштво је Џајићу понудило да призна кривицу, али је он то одбио. Што се тиче Терзића, ситуација је врло јасна. Не можете да се споразумете и укажете поверење некоме ко је готово две године био у бекству.

Нацртом новог законика о кривичном поступку предвиђа се да споразум о признању може са тужилаштвом да потпишу сви окривљени, без обзира на то које су дело починили, па чак и убиство.

То је управо пракса у европским земљама и у САД-у. Примену споразума у сваком конкретном случају цениће тужилаштво, а потом суд. Измене предвиђене Нацртом ЗКП, свакако не значе да ће неко ко је извршио тешко кривично дело за које тужилаштво има доказе ићи на споразум. Тужилаштво ће и те како имати интересе да таквог учиниоца изведе пред суд. Компромис би се правио у оним сегментима случаја који су спорни и који би одузели превише времена у доказивању.

Званичан податак говори да је у основним судовима широм Србије до краја прошле године било више од 74.000 нерешених предмета, а пред вишим судовима близу 11.000. Може ли се и на који начин решити овај проблем или макар смањити број предмета и убрзати њихово решавање?

Ове године извештај указује на већу ефикасност рада судова. Формирана су судска већа која ће „радити” само на старим предметима. Такође, готово у свим судовима донети су планови за решавање старих предмета. Проблем, међутим, није само у броју наслеђених предмета и великом приливу, него и у односу према раду свих нас.

Конституисан је стални састав Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Када ће та два тела кренути у поступак преиспитивања одлука о неизабраним судијама и тужилаца и почети разговоре са њима?

Високи савет судства и Државно веће тужилаца отпочеће поступак преиспитивања у мају. Већи део тог посла биће обављен током лета. Тиме ће бити испуњене све обавезе у процесу добијања статуса кандидата за чланство у Европску унију. Чланови сталног састава та два тела, која је бирала сама струка, преиспитаће да ли је општи избор спроведен у складу са европским стандардима и уколико је дошло до пропуста у појединачним случајевима они ће бити исправљени. Неће бити никакве сметње да се у судове врате судије које нису изабране у поступку општег избора, уколико преиспитивањем буде утврђено да критеријуми нису били добро примењени.

Обелодањено је да су у склопу преткривичног поступка који се води поводом убиства Славка Ћурувије саслушана тројица припадника „земунског клана”. Да ли су они у својим исказима конкретно говорили о детаљима тог злочина и његовим налогодавцима?

Знам да Тужилаштво за организовани криминал улаже ванредне напоре да се овај случај расветли. Незахвално је да говорим у име Тужилаштва за организовани криминал али уколико ме питате да ли су испитани у вези са тим ко су наредбодавци, посредни или непосредни – сигурна сам да јесу.

Да ли су Миру Марковић означили као једног од налогодаваца?

Сигурна сам да ће се утврдити и евентуално постојање њене одговорности.

Да ли ће пресуда изречена хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу утицати на тужбу Хрватске и контратужбу Србије за геноцид?

Незахвално је говорити о пресудама које нису правоснажне. Премда сматрам да првостепена пресуда Готовини и Маркачу не утиче на тужбе за геноцид Србије против Хрватске и обрнуто, за обе стране је најрационалније да се тај предмет реши вансудски. Боље је да заједнички освајамо тржишта у свету, него да трошимо новац на неизвесне судске поступке.

Шта је преостало да се уради када је у питању реформа правосуђа?

Реформа правосуђа биће заокружена доношењем неколико закона. Почетком маја биће усвојени закони о извршењу и обезбеђењу, нотарима, адвокатури. Завршена је радна верзија Закона о кривичном поступку, а при крају је и писање Закона о парничном поступку. Они би до јуна требало да се нађу у скупштинској процедури. Решења предвиђена овим законом омогућиће да поступци убудуће у парници трају најдуже две године, а у кривици годину, што је европски стандард. Усвајањем свих тих закона Министарствоправде испунило би све обавезе на путу усклађивања српског законодавства са европским.

Како коментаришете казне вођи организације Образа и осталима, које је Виши суд у Београду огласио кривим за изазивање нереда током „параде поноса”?

Задовољна сам, јер видим примену измена Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и што је овај предмет завршен за три месеца. Овом пресудом послата је јасна порука да је српско правосуђе спремно да пружи адекватан одговор на све видове насиља. Пресуда је указала да се насиље које се десило за време „параде поноса” не толерише чиме је остварена генерална превенција. Сваки грађанин овог друштва без обзира на своја опредељења мора да ужива заштиту у правној и демократској држави.

Мирослава Дерикоњић