Омаж једној Рахели

 Цртеж је сама бит ствари. Бљесак! – записала је Рада Селаковић на једном папиру из свеске којисмо пронашли у њеном атељеу припремајући њену изложбу у „Хаосу”, прву у низу оних које треба да буду сећање на рано преминулу уметницу. Конкретније, то су изненадни бљескови – кажеуметница – КАО ДА НАМ СЕ ПРВИ ПУТ ОТВАРАЈУ ОЧИ и то не, ка нечем појединачном, него према свеукупности, према бесконачном, према оном што не одговара свесној мисли.

Преминула је септембра 2008. ненадано, прерано, без поздрава, без намере да то буде заувек. Одлетела је на крилима које је сама сачинила у једном свом пројекту, насловљеном Предлог за летење – КРИЛА из прве године овог миленијума. Заправо отишла је у један свој други космографски пројекат – Тellus Mater – под земљу, Мајку земљу, да се сачува од Ништавила. Њени радови: њене слике, цртежи, графике, мозаици, објекти, колажи, видео радови, ласер принтови, инсталације и свако подсећање на њен рад – сведоче да то није одлазак заувек.

Р. Селаковић, Ронилац

Одлазећи у њен атеље да одаберемо радове за ову поставку (која се може погледати до краја априла), још једном смо се уверили колико је била предана и педантна у ономе што је предузимала и радила. Све уредно, на своме месту, прописно одложено, беспрекорно заштићено, документовано. С обећањем о мноштву нових, тек започетих, могућих пројеката. С осећањем недовршености у константној потреби да испробава своје креативне енергије у разним медијима, материјалима, мотивима. Она, која никада није престајала да се усуђује и експериментише, непрекидно је у свом ликовном послу тестирала могућности неограничене ликовне игре. Извукли смо из фиока њеног атељеа радове на папиру из неколико периода, различитих стилских и тематских целина. Ту су цртежи, рађени пером и оловком, из почетних фаза рада, са специјалистичких студија и разних путовања. Одишу интимизмом, еротским набојем, модним и рекламним детаљима, постмодернистичком атмосфером.

Касније, уметница, а нарочито након повратка из Америке, импресионирана њујоршким вертикалама, преводи своју одабрану синтаксу у асоцијативно, у зракасте, спиралне и таласасте линеаризме да би након тога прешла на чисту апстракцију. После деведесетих,Рада Селаковић своди свој израз на потпуно апстрактне форме и веома сведено решавање пластичких проблема. Сучељава топле и хладне боје високих интензитета, судара акрилне боје и крејоне односно акрилне површине и геометризоване облике: троуглове, трапезе, кругове у својеврсне ликовне просторе, што се може видети у серији радова на овој поставци. У последњим радовима, које смо такође укључили у ову изложбу, Рада Селаковић на најтањем и најфинијем папиру гради, црта и везе златним нитима, исликава торза, мушког и женског тела, правећи триптих од своје композиције, као апстракцију са вишесмисленим асоцијацијама. Ради и мотиве леопардове коже, као део четвртог циклуса под насловом Ватра (претходна три су била Ваздух, Земља и Вода) а употребом златне боје генерално подвлачи сакралност, декоративност, иронизира, истиче помодност, трендовски гламур, упућује на потребу за доминацијом, на могућу лепоту космичких структура, што ови радови такође јесу.

Видим је осетљиву као тај фини, готово прозирни пиринчани папир, а убедљиву и доминантну као што је ликовни говор њених дела, у овом случају – радова на папиру. Звала сам је Рахела а она мене Борхеса. Везивало нас је пуно тога: пријатељског, лепог, а највише узајамно поштовање за рад. Рахели у част, ову изложбу, овај омаж, уз изразе дубоког и искреног поштовања за све што је створила, а ово је само мали сегмент тога - посвећује њена Борхеса – стоји у каталогу приређеног омажа Ради Селаковић.

Интуиција и убеђење у уметности су СТАЊЕ УМА,а не начин мишљења! – поручује нам ова изузетна уметница на парчету откинутог листа папира, пронађеног у њеном атељеу и гледа нас с осмехом са паноа галерије или пре са оних небеских простора, одакле контролише да ли је све урађено како треба.

-----------------------------------------

Косморама

Рада Селаковић самостално је излагала (37) од 1980. у Србији, Црној Гори, Грчкој, САД, Француској и Немачкој. Учествовала је на преко четири стотинегрупних изложби и пројеката од 1975. у земљи и иностранству. Добитница је 22 универзитетске, националне и међународне награде. Њена дела се налазе у збиркама музеја и галерија у земљи и у приватним колекцијама у земљи и иностранству. Значајније изведено дело за јавни простор је мозаик Косморама, мозаик-фонтана у централном холу Хотела Hyatt Regency Београд из 1991. године.