Правда за судије

Одлука Високог савета судства о броју судија у судовима не може да буде ограничавајући фактор за враћање нереизабраних судија на функције.Овако гласи једно од основних правила за ревизију општег избора судија, односно преиспитивање одлука Високог савета судства о нереизабраним судијама.

Друштво судија Србије објавило је радну верзију нацрта смерница за поступак ревизије општег избора судија. У Високом савету судства те „смернице” зову „упутства”, а реч је о правилима, на 16 куцаних страница, која ће сталном саставу ВСС послужити да преиспита све одлуке о неизабраним судијама, од којих ће један број, сасвим сигурно, бити враћен на посао.

Текст се још усаглашава на заједничким састанцима ВСС-а и Друштва судија са европским стручњацима, а очекује се да ВСС, после ускршњих и првомајских празника, донесе коначан текст упутстава и у мају отпочне рад на исправљању грешака.

„Високи савет судства спроводи поступак преиспитивања одлука првог састава ВСС у односу на нереизабране судије, први пут изабране судије и реизабране судије на основу одлуке о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председнике судова, ради отклањања недостатака начињених у поступку избора судија 2009. године”, наводи се у првом члану нацрта смерница.

Истиче се да је задатак ВСС-а да реизабере све достојне судије. Тако је предвиђено другим чланом нацрта смерница:

„С обзиром на то да је прекид сталности судијске функције изузетна мера, таква његова природа одређује задатак ВСС да реизабере све достојне судије, осим оних чији резултати рада у великој мери одступају од резултата рада реизабраних судија, норме, просека суда у коме је судија обављао функцију, ако је он био нижи од норме или републичког просека у одељењима суда исте врсте и степена.”

Из тога произилази да ће критеријуми стручности и оспособљености судија бити релативизовани, јер, како се наводи, „када судија ради законито, савесно и савладава норму, он не треба да буде одговоран за повећавање броја предмета у раду, будући да на то утичу фактори који немају везе са његовим радом, као што су велики прилив предмета, недовољан број судија и неодговарајућа организација посла у суду”.

У поступку ревизије општег избора судија биће коришћени само званични судски статистички подаци о раду судија у 2006, 2007. и 2008. години.

За све судије важиће претпоставка да испуњавају критеријуме достојности, стручности и оспособљености, а ВСС ће бити дужан да докаже да одређени судија не испуњава неки од ових критеријума, односно мораће да докаже да је сумња у достојност, стручност и оспособљеност основана.

Сматраће се да не постоје разлози за сумњу у испуњеност ова три критеријума за судије које у периоду од 2006. до 2008. године нису биле на судијској дужности најмање годину дана. То ће се односити на оне који су у том периоду обављали функцију председника суда, на судије са територије Косова и Метохије, као и на оне који су одсуствовали са рада.

Осим тога, сви они који до сада, односно до оснивања сталног састава ВСС, нису добили појединачну образложену одлуку о томе зашто нису изабрани, а изјавили су жалбу Уставном суду, биће „несумњиви”. Наиме, сматраће се да не постоје разлози за сумњу у њихову стручност, оспособљеност и достојност.

Када је о достојности реч, радна верзија смерница каже да се нико не може сматрати недостојним ако против њега није донета судска одлука којом је осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање судијске функције, или против кога није био у току такав поступак у време општег избора судија.

Исто важи и за оне против којих до децембра 2009. године није био окончан поступак разрешења.Ово личи на претпоставку невиности из кривичног поступка, која каже да се нико не може сматрати кривим док то не буде утврђено правноснажном судском пресудом.

У свим случајевима не(ре)изабраних судија, у којима се не може доказати сумња у достојност, стручност и оспособљеност, Високи савет судства „без расправе и разговора са судијом, поништава одлуке о престанку судијске функције и бира судије на судијску функцију у суд који је преузео надлежност или део надлежности суда у коме је обављао судијску дужност, водећи рачуна о врсти посла који је обављао и о дотадашњем центру његових животних активности”.

Другим речима, биће враћени на посао сви који се нису огрешили о основна начела судијске професије и који су марљиво и предано радили, и то у нову мрежу судова, у месту где су радили или најближем већем граду, уколико је њихова варош у реформи правосуђа изгубила суд.

Не(ре)изабране судије, које већ 16 месеци живе у неизвесности, најпре су чекале да о њиховим жалбама одлучи Уставни суд. Сада чекају исплату јануарских плата, за које им је у Министарству правде речено да „нема пара” и надају се да ће овакав нацрт смерница бити преточен у коначан текст. Многи од њих дочекаће током лета да их Високи савет судства поново изабере за судије.

Александра Петровић