Уз вино се живи дуже

Природна супстанца која потиче из црвеног вина, односно коју садрже коштице и кожа грожђа, позната под именом ресвератрол умањује лоше ефекте дијета са високим уносом калорија и знатно продужава живот. Ово су у последњем броју угледног научног часописа "Нејчр"("Nature") поручили научници са медицинских универзитета Медицинске школе Харвард и Националног института за старење, а пренели многи медији, као потенцијално велику ствар и остварење вековног сна: једеш колико желиш и шта желиш, а бићеш поштеђен срчаних обољења, масне и увећане јетре. Уз све то највећи добитак је продужетак животног века.

Истина, научници су објаснили да је реч о истраживању које је до сада урађено само на мишевима, као и да се дошло до одличног резултата код "пацијената" на четири ножице и са репићима којима су даване веома високе дневне дозе ових таблета. Наравно, следи и порука да људи ипак морају бити још мало стрпљиви да би се видело да ли ће се овакав ефекат постићи и код примене високих доза "вина у таблетама" на човеку, а не само на малом, лабораторијском мишу.

Значи, ништа две-три чашице вина! То не погађа мету! Мишеви су дневно добијали 24 милиграма ове чудесне супстанце по килограму тежине, а у литру вина ње има једва 1,5 до три милиграма. Човеку просечне тежине, да би се постигао ефекат као код мишева, било би потребно од 1.500 до 3.000 боца вина дневно. Како то, наравно, није могуће, пажња је усмерена на таблете, а један од истраживача почео је експеримент на себи, члановима своје породице и сарадницима у лабораторији са много мањим петмилиграмским дозама. Произвођачи новог саплемента, додатка исхрани, попут већ постојећег огромног арсенала витаминских и минералних производа, ничу широм Америке, јер пробуђена је нова нада да се килограми могу победити без труда и одрицања.

Американци, такође, не крију задовољство и што мисле да су на трагу откривања тајне француског парадокса – чињенице да Французи много мање оболевају од болести срца од свих других народа, а то је увек довођено у везу са њиховом националном љубављу и уживању у вину. Заговорници ове студије поручили су да док се не заврше истраживања, чашица-две квалитетног црног вина не могу да шкоде.

– Одавно је познато да црна вина, али и нека бела вина, садрже чак петнаестак супстанци, такозваних антиоксиданата, које повољно делују на кардиоваскуларни систем и циркулацију. Већина супстанци налази се у кожи и коштицама грожђица, али занимљиво је да супстанце опстају само у вину, али не и у соку. Истина је да чине добро здрављу, али тек као један од низа каменчића у сложеном мозаику борбе против дегенеративних болести и појава које прате старење. За дуговечност, тајна је ипак, у гену за дуговечност, а хиперкалоријски унос хране и гојазност не може да се реши никада само једном супстанцом, па сумњам да ће то бити и са најновијом причом – коментарише нову студију професор др Јагода Јорга, стручњак за проблеме исхране са Медицинског факултета у Београду.

Докторка Јорга открива да толико цитиран и навођен као идеалан модел медитеранске исхране, француски парадокс ипак не може да се "засади" на сваком тлу и поднебљу.

– Није тајна француског парадокса само у две чаше вина на дан. То је део ритуала, медитеранског начина живота и посебан однос према храни, према столу... Много је битнији начин на који "копирамо" стрес. На пример показано је да се у Јапану уопште не пије вино, а да они имају убедљиво најмањи број оболелих од кардиоваскуларних болести. Наравно, свако ко може да се заустави на једној чаши вина на дан и да себе контролише, може да рачуна на позитивна дејства – додаје докторка Јорга.

Професор др Томислав Кажић, клинички фармаколог, сматра да је ипак још рано говорити о дуговечности. Људски век продужавају вакцине, хигијена и култура једне нације, подсећа он.

– Прво, француски парадокс је лажан мит: Французи не живе двадесет година дуже од Немаца или Енглеза, а за вино се зна да садржи алкохол који штети организму. Благо онима који могу да се контролишу и да пију здравља ради. Ако погледате, земље у којим се просечно живи 80 година богате су земље, које много улажу у здравље и превенцију.

У сиромашним земљама, само богати живе дуго. Некада се говорило да у Кини чланови Централног комитета, сви од реда, живе 90 година, а кинески радници – 40. Тако вам је и у Америци. Сваки конгресмен доживи 80 и више година, јер сваких шест месеци иде на комплетне прегледе, а никада нису објавили статистику о смртности хиспаноамериканаца или афроамериканаца – подсећа наш саговорник.

Професор Кажић подсећа да ово истраживање може да се сматра значајним у смислу наговештаја развоја неког новог лека који би утицао на одређене системе, па онда и болести. Међутим, каже, дуг је пут од мишева до примене лека на људима. Мишеви, подсећа др Кажић, имају сто пута бржи метаболизам него човек. Срце им бије са 400 откуцаја у минути, код човека је то 70. Осим тога, примећује, један лек се не даје у малој или великој дози, већ у довољној дози – ефикасној и делотворној.