Опасне гласине

Потенцијални купци акција и других вредносних папира су највише заинтересовани за прогнозу кретања цена акција или обвезница на које су се намерачили очекујући одговоре од добрих познавалаца тржишта капитала.

Међутим, поузданог одговора нема, а кад би га било имао би вредност оригиналне Мона Лизе, сликовито за наш лист објашњава аналитичар Монтенегроберзе Недељко Шушкавчевић, уз опаску да се понешто, додуше, може предвидети захваљујући подробним стручним анализама.

У Црној Гори август је био дефинитивно месец у знаку тржишта капитала, тако да готово да није било домаћинства које није учествовало у неким берзанским трансакцијама. Тако је, како наводи наш саговорник, једног дана госпођа у поштованим годинама позвала берзу с питањем: "Сине, ’оћете ли ми рећ’ шта да купим за тридесет евра а да ми се добро исплати".

Овај догађај сведочи да је берза дефинитивно постала део свакодневице у Црној Гори, сматра Шушкавчевић.

Радио Милева

Додуше, трговина се заснива на такозваним кратким позицијама – данас се купи, а за три-четири дана прода, да би се остварила одређена добит.

Одлука о томе шта купити или продати, доносила се, углавном, на основу "дојаве", србијанским речником речено – "радио Милеве".

Сви су имали неки "сигуран" извор, какав је, на пример, био да је Рудник мрког угља из Берана, чија тржишна капитализација је, у једном тренутку, достизала вредност од невероватних 7,22 милиона евра, што значи да је цена по акцији била 0,24 евра. При том је номинална вредност акције 0,21 евро, а номинална вредност Рудника 6,31 милион евра. Међутим, ко је пратио штампу могао је прочитати да стечајна управа, по ко зна који пут безуспешно оглашава продају комплетне имовине овог предузећа, и то за укупан износ од неколико стотина хиљада евра.

Уз то се, увидом у пословне књиге, долази до информације да Рудник, од којег је остало само име, дугује радницима и другим повериоцима милионске износе.

Када се све сабере и одузме, стварна вредност ове компаније "на папиру" у апсолутном износу је већа с негативним предзнаком него што је била њена тржишна вредност у августу, када је износила око седам милиона евра, док је књиговодствена била – минус десет милиона.

Билансни путокази

Мали или кућни инвеститори се, углавном, руководе гласинама, и оно што се најчешће може чути је то да ће неке акције сигурно порасти на неку одређену вредност до одређеног тренутка.

Никад нема информација да ће неке акције падати, тако да је паукова мрежа за ситне инвеститоре, која се ствара спонтано, успешно разапета.

Ко се обзире искључиво на препоруке "пријатеља", или оних који су сигурни видовњаци, може остати кратких рукава, упозорава Шушкавчевић.

Август је прошао, а с њим и свакодневни раст цена акција.

Уследиле су септембарске главобоље, индуковане рецесијом на тржишту капитала. Јачи инвеститори су се примирили, ценовници да се хладе, а обим промета да се смањује. Велики број оних који су узели кредите, да би уложили у акције крајем августа, и то на основу "дојаве" или препоруке пријатеља, одједном се нашао у "небраном грожђу".

Не само да је у губитку, већ поједине акције не може ни да прода, за разлику од оних који су купили акције компанија које имају добре билансе и сигурну перспективу. Акције таквих компанија, чак и ако повремено падају, ипак не падају испод одређеног лимита, а могу се продати увек.

Чињеница је, ипак, да је инвестициона одлука аутохтона, што значи да купац мора да "преломи" – да ли ризиковати ради могућег већег ћара, али и губитка, или уложити у сигурније, али мање приносне хартије и то у дужем периоду.

Другачијим речником речено – избор је између куповине на основу гласина, или на основу анализа.