Имигранти из Африке не угрожавају Србију

У Европу, процењује се, годишње уђе око пола милиона илегалних миграната. Тренутно најризичнија тачка је италијанско острво Лампедуза у средњем делу Средоземног мора, између Малте и Туниса. На 20 квадратних километара овог острва од почетка године пристигло је око 25.000 имиграната, углавном из Туниса, Египта, Либије. Највећем броју њих, циљ није Италија.

Митар Ђурашковић, начелник Одељења за сузбијање прекограничног криминала и криминалистичко-обавештајне послове МУП-а Србије, каже за „Политику”да наша земља тренутно није угрожена таласом ових имиграната.

– Процеси илегалних миграција су дуготрајни и тек у наредном периоду можемо да очекујемо повећан број илегалних миграната из ових земаља на територији наше земље, који у ствари код нас долазе преко територије ЕУ, односно Грчке – наводи Ђурашковић.

Српска полиција је за прва три месеца ове године поднела 23 кривичне пријаве против 40 починилаца кривичног дела недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи. У истом периоду, прокријумчарено је 126 особа, од којих највише држављана Авганистана, Палестине, Туниса, Македоније, као и домаћих држављана са територије Космета.

– До средине 2009. године имали смо проблем илегалних миграната који су долазили из Албаније, а од тада проблем су илегални мигранти из Авганистана, Пакистана, Палестине. Прошле године највише кривичних пријава због кријумчарења људи поднели су радници Регионалног центра Управе граничне полиције ка Мађарској (24). У овој години, за разлику од претходне, за сада је највише кривичних пријава поднео регионални центар граничне полиције ка Македонији. Наведено указује, да је ризик од илегалног прелажења државне границе висок, како на улазу у земљу, тако и на излазу ка шенген простору – практично илегалне миграције иду из ЕУ ка ЕУ преко земаља западног Балкана – објашњава Ђурашковић.

У прошлој години МУП је поднео 106 кривичних пријава против 211 особа, због кривичног дела недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи. Сви су скоро држављани Србије, највећи број њих су мушкарци али је било и 13 жена. Кривичне пријаве су поднете против 186 држављана Србије, девет држављана Македоније, три Турске, два Холандије.

– Они су организовали превоз и илегално пребацивање миграната до суседних земаља. Обезбеђују им преноћишта уколико се задржавају овде, ангажују возаче и таксисте. Наших држављана у једној мрежи кријумчарења буде од два до пет, а њихова зарада зависи од тога за кога „раде”, потенцијалних ризика и неопходних средстава. На зараду утиче и то да ли у групи има деце, беба, жена…То може да буде 50 евра по човеку или неколико хиљада евра – наводи наш саговорник.

Према подацима из кривичних пријава, прошле године прокријумчаренесу 392 особе, највећи број њихсу наши држављани са КиМ. Променом закона 2009. године, кријумчарење домаћих држављана уведено је као кривично дело.

– Реч је углавном о породицама које желе да се споје са члановима фамилијеу Европи и који не аплицирају за наша документа, већ желе да илегално иду ка ЕУ и траже азил – каже наш саговорник.

На територију Србије илегални мигранти углавном улазе из Македоније. Највећи део њих се упути на излазе ка Мађарској, мањи број ка Хрватској и најмање ка Румунији. Најчешћа средства транспорта илегалних миграната су јавни превоз, путничка и такси возила. У неким случајевима мигранти се и класично кријумчаре.

– У аутомобилу се крију углавном у гепеку и у простору између предњег и задњег седишта, где покушавају да се камуфлирају гардеробом. У камионима се крију у дуплом дну, бочним страницама или у спојлеру. Често користе велике фреквенције на граници, мислећи да провлачећи се између камиона могу неприметно да прошетају кроз границу – објашњава Ђурашковић.

Он наглашава да је у региону последњих неколико година изведено око 20 међународних координираних полицијских акција у циљу пресецања ланаца кријумчарења људи.Те акције су пример добре полицијске и правосудне сарадње, и добра пракса за формирање заједничких истражних тимова у будућности.

–Почели смо да примењујемо и Закон о одузимању имовине стечене криминалом и када је реч о кривичним делу кријумчарења особа. Тако да је од неколико осумњичених привремено већ заплењена имовина. Реч је о њивама, становима, кућама, салашима. Такође, по закону се одузимају сва возила, која су коришћена у кријумчарењу. По новом закону о одговорности правних лица за кривична дела, могућа је и одговорност фирми које су учествовале у кријумчарењу људи,користећи своје запослене,инфраструктуру и капитал – објашњава наш саговорник.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Авганистанци, Палестинци и Сомалци траже азил

Због илегалног преласка границе, српска полиција је прошле године предузела мере против 4.320 особа, углавном из Авганистана, Палестине, Сомалије, Алжира, Туниса, Пакистана, Турске и Албаније.

–Њихов број се константно повећава. Само у прва три месеца ове године мере смо предузели према 1.700 особа. Реч је о страним држављанима које је полиција открила приликом илегалног преласка границе или током контрола у унутрашњости земље. Један број њих затражи и азил у Србији. Питање азила је веома важна тема како код нас тако и у целој ЕУ. Чим илегални мигранти затраже азил, упућујемо их у Центар за азиланте у Бањи Ковиљачи. Остале за које је потребно утврдити идентитет смештамо у прихватилиште за странце, где бораве док им се не обезбеди путна исправа матичне земље и омогући повратак – објашњава Митар Ђурашковић.