Успон опозиције

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 5. новембра – Законодавна власт САД доживеће значајне кадровске промене на прексутрашњим изборима – предвиђају многе анкете и аналитичари. Опозиција је у осетном успону, слажу се сви, али још није извесно да ли ће он бити довољан и за њено преузимање контроле у парламенту.

Прогнозе махом говоре да ће опозициона Демократска партија стећи доминацију у Представничком дому а да се наставља "борба прса у прса" за превласт у Сенату. Републиканска партија пуних 12 година држи власт у оба дома Конгреса, а да би јој ту моћ одузели, њени ривали би овога пута морали да јој "преотму" 15 мандата у Представничком дому, где се гласа о свих 435 представника, и шест у Сенату где је на бирачкој провери 33 од укупно 100 места.

Неуобичајено за оваква надметања – где традиционално превладавају унутрашње политичке теме – прексутрашњи дуел ће, како се процењује, понајвише бити специфични плебисцит о стратегији администрације Џорџа Буша на ирачком бојишту. Истраживања јавног мњења, такорећи без изузетка, потврђују да већина грађана изражава незадовољство курсом и ратне и укупне политике, али републиканци рачунају да су се већ доказали као "антианкетно биће", јер су се на претходним изборима 2004. – када се гласало и за четворогодишњи мандате шефа државе – одржали на власти упркос томе што су им анкете, готово до последњег часа, наговештавале пораз.

Иако је спољна политика у надлежности Беле куће, претпоставља се да би евентуална контрола демократа у оба дома парламента унела битне промене у процес одлучивања Вашингтона о потезима према свету. Они не би могли да присиле председника, осим у случају импичмента (парламентарног суђења лидеру), али би могли да отворе низ поступака којима би отежали остваривање његових стратешких наума. Да, на пример, сасеку фондове за рат а повећају за здравство и образовање… Садашња опозиција верује да би преузимањем законодавне власти убедила власт, ако ништа друго, да је народ за промену досадашње политике у Ираку.

Хроничари подсећају да је републиканско преузимање превласти у Конгресу 1994. поприлично уздрмало ондашњу администрацију демократа на челу с председником Билом Клинтоном, скренувши га више "ка центру" и приморавши га на сарадњу с ривалима. Ипак, није избегао импичмент поводом сексуалног скандала с Моником Левински, успевши ипак да сачува функцију, с које је убрзо потом с НАТО повео ваздушну интервенцију против СРЈ…

Да ли би слично прилагођавање предузео Буш у случају преласка законодавне власти у руке демократа – питање је на које се овде још не даје одговор. Он лично појачао је офанзиву придобијања бирача у прилог својим републиканцима, поправивши им тако изгледе, донекле.

Његовом тиму опозиција приговара што ју је досад упорно изопштавао из процеса одлучивања, ослањајући се на комотну већину републиканаца. То му замера данас и "Њујорк тајмс" који у уводнику признаје политичку наклоност демократама, и каже да први пут сада на списак својих изборних фаворита не ставља ниједног републиканца.

Овај викенд протиче, иначе, у ванредним офанзивама обеју главних партија да бираче увере у сопствене предности и противничке мане. За пропаганду, која се процењује као изразито "негативна" због немилосрдног куђења ривала, утрошено је око две милијарде долара.

Владајуће републиканце додатно оптерећује низ скандала, корупционашких и сексуалних, што подрива њихово традиционално дичење "моралном супериорношћу". Последњи удар доживели су откривањем сексуалне афере због које је је оставку поднео један од лидера њима наклоњене евангелистичке цркве. Истовремено се један овдашњи лист специјализован за војна питања придружио притисцима да с Доналд Рамсфелд оде с дужности шефа Пентагона…