Европа до 2050. дише пуним плућима

Европска комисија подсећа, ових дана, да је важније него икада створити економију која неће угушити планету. Звучи једноставно: смањити потрошњу енергије и умањити ефекте стаклене баште. Међутим, и стручњаци и лаици постављају питање: како то постићи?

Европска комисија је такође недавно завршила рад на смерницама стратегије драстичног смањења емисије штетних гасова до 2050. године. Циљ је изборити се са климатским променама а у исто време, што је више могуће, осигурати квалитетан живот Европљанима. Звучи готово као немогућа мисија. Ипак, у Европској комисији су уверени да се оба поља могу задовољити. Решење би требало тражити у формули смањења потрошње енергије и производње штетних гасова за 80 одсто током наредних 40 година.

„Много је ствари које нам омогућава доступна технологија и још увек можемо, уколико одмах кренемо у посао, квалитетно и здраво живети. Ако започнемо одмах, можемо имати лагану, неосетну транзицију према будућности”, уверава европска комесарка за климатске промене Кони Хедегард.

„Половина посла који треба да урадимо је на ефикасности трошења енергије. Само морамо да будемо пажљивији у начину њеног трошења, што ће нам, наравно, сачувати и новац”, сматра економиста лорд Николас Стерн из лондонске Економске школе, а преноси Глас Америке.

Да је реч о пројектима који су доступни свима, а не само еколошки свесним богаташима, говори и пример из Белгије такозваних пасивних кућа, какве почињу да се граде широм Европе.

„Овај пројекат би требало да покаже да ’пасивне куће’ нису само куће за богате, оне су доступне свима. Људи не треба да проширују потребе за енергијом или да неодговорност према планети правдају речима – прескупо је, није за мене”, објашњава архитекта Квентин Вилбаут.

Градњом 20 оваквих кућа одједном грађевинари су снизили цену у односу на традиционалне куће. Предност оваквих кућа је да им, у односу на традиционалне, треба чак 90 одсто мање енергије за грејање.

„Добио сам први рачун за струју. Не само да је нижи од претходних, већ не морам да плаћам гас”, поносан је Кристијан Бекарт, власник једне „пасивне куће”.

Ово је само део онога на шта указују у Бриселу као пут напред. Сада су већ уверени да ће се Европљани, живећи на паметнији начин него до сада, у најскорије време возити електричним аутомобилима, као и оним на биогас.

Међутим, да би се до тога стигло потребно је доста посла, улагања, пројеката и заједничке воље. Зато у Бриселу инсистирају да свака од европских чланица сачини сопствену стратегију паметнијег али и лагоднијег живота својих грађана, живота који неће бити претња природи и будућности.